Izvor: Blic, 30.Mar.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dr Vukoje Novak: Kako sprečiti hrkanje
Dr Vukoje Novak: Kako sprečiti hrkanje (4) Amerikanci veliki hrkači
Ako mislite da hrkanje nije opasna pojava, varate se. Ne zbog toga što neprijatan zvuk remeti miran san drugih pored vas, pa može naterati vašeg partnera na razved, već više zato što hrkanje može izazvati probleme kod drugih organa, koje je teško lečiti. Hrkanje sa prekidima disanja tokom spavanja je ozbiljna bolest, koja, u velikom procentu, utiče na smanjenje libida i impotenciju, a kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se zapusti, ne retko, izaziva i smrtnost, koja se do skora pripisivala infarktu u ranim jutarnjim satima. O pojavi hrkanja širom svet i kod muškaraca i kod žena, o njenim medicinskim aspektima i tehnikama lečenja, govori knjiga 'Hrkanje i kako ga sprečiti' uglednog medicinskog stručnjaka prim. dr Vukoja Novaka. To je prva knjiga na našem jeziku posvećena ovoj pojavi. Donosimo najzanimljivije delove o uzrocima i nastanku hrkanja, razvoju, simptomima, tehnikama i terapijama lečenja.
U SAD i Japanu problem je još veći. Verovatno zato je i bolje proučen i obrađen. Njihove epidemiološke studije i statistički podaci su detaljniji i analiziraju ovu pojavu sa medicinskog, društvenog, psihološkog i bračnog aspekta itd. Izveštaji su im uglavnom bazirani na kliničkoj opservaciji pacijenata pretežno zahvaljujući brojnim klinikama i odeljenjima koji isključivo služe za hospitalizaciju takvih pacijenata.
Američka agencija za statistiku u julu 1994.g. sprovela je istraživanje o učestalosti ove pojave u SAD i došla do sledećih rezultata. Negde oko 90 miliona Amerikanaca starosti iznad 20 godina hrče, od čega na stalne hrkače otpada oko 37 miliona. Iako se hrkanje javlja kod oba pola, skoro je duplo češće kod muškaraca nego kod žena. Sem toga, učestalost hrkanja povećava se s godinama; otprilike 30 odsto Amerikanaca starosti do 30 godina hrče, dok oko 40 odsto hrče do 50. godine života. Negde oko 60 odsto muškaraca i 40 odsto žena koji imaju preko 60 godina skloni su ovoj pojavi. Drugih 7-18 miliona Amerikanaca pate od srodnog poremećaja (u kome ljudi bukvalno prestaju da dišu u snu) apneje, gde se hrkači dramatično bore za dah. Hrkanje i slip apnea su znatno češći kod ljudi sa preteranom telesnom težinom, mada se javljaju i kod mršavih. Situacija koja pogoršava hrkanje pogoršaće i apneu. Sve veće prisustvo ovih pojava Amerikanci vezuju za životne navike, posebno upotrebu droge, alkohola i sedativa kao i naslednu komponentu.
U Japanu, koji se smatra kolevkom modernih operacija hrkanja, a koje su uvedene već 70-ih godina ovog veka, gde su otvorene prve klinike za obradu ovih pacijenata, učestalost hrkanja i sindroma noćne opstruktivne apneje je češća nego u Evropi i SAD. Objašnjenje za nešto prisutniju pomenutu pojavu Japanci vezuju za veliki broj stanovnika preko 50 godina života, pikničku konstituciju i specifične radne navike (Japanci često rade i preko 15 sati dnevno), a u vezi sa pomenutim problemom redovno konsultuju lekara. Razlog za to je i veliki obzir prema porodici sa kojom žive i koju vole (žive u malim stanovima koji im ne mogu pružiti komfor da spavaju u odvojenim prostorijama i gostinskim sobama). Analizirajući učestalost hrkanja i apneje u odnosu na vreme spavanja u kome se dešavaju pomenuti fenomeni, nađeno je da su oni najprisutniji u periodu između 22-24 časa kao i između 4-6 časova ujutru, što je u vezi sa ciklusom sna. Takođe i dužina trajanja prekida disanja koja se susreće kod teških apneičara u preko 85 odsto slučajeva iznosi 10-20 sec., dok je u samo 5 odsto slučajeva duža od 40 sec. Razmatrajući odnos između pozicije tela i prisustva i učestalosti apneje kao i njihove međusobne veze zapaženo je da su one najčešće pri spavanju na leđima i levom boku, gde se javljaju u preko 82 odsto slučajeva, znatno su ređe na desnom, dok su na stomaku izuzetno ili skoro nikako prisutne. Nažalost, ovi pacijenti provode oko 59 odsto vremena spavajući na leđima i otprilike četiri puta menjaju položaj u toku jednog sata spavanja.
Ovakva stanja su vrlo često odlika jako nemirnog sna koji se kod njih sreće skoro svake noći i karakteriše ga redovno zbacivanje pokrivača sa sebe. Pomenuti podaci su zabeleženi na većem broju ovakvih pacijenata koji su detaljno obrađivani ili ispitivani na više klinika širom sveta.
Ispitujući razloge ne javljanja lekaru pacijenata koji hrču, isti navode da oni lično nemaju problema sa time ili ih je stid. Ako je u pitanju apnea koja dovodi do niza propratnih simptoma, onda su daleko odgovorniji i obično se obraćaju internistima misleći da je po sredi najčešće visok pritisak, srčane smetnje ili preveliki umor.
Kod nas se i danas ova pojava više smatra društvenom nego medicinskom, te je i to jedan od razloga što u SRJ ne postoji nijedna klinika ili bolnica koja će opservirati isključivo takve pacijente. Sem toga i veći broj lekara kao i drugih medicinskih radnika nije upućen u mogućnost tretmana ove pojave, pa se sve često svodi na smeh i šalu. S druge strane i velika učestalost ovog problema, posebno u starijim godinama života, navodi ih na to da pojavu smatraju normalnom. Tek kada se pojave smetnje noćne opstrukcije težeg stepena uz preterano jaku formu hrkanja i kad život postaje nepodnošljiv i za bolesnika i za porodicu, potraži se medicinska pomoć.
Najčešći faktori rizika koji mogu imati uticaj na učestalost snoringa i apneje:
- pol, klimaks,
- starost,
- ugojenost,
- trudnoća,
- familijarna sklonost,
- glasno hrkanje,
- alkohol,
- sedativi i hipnotici,
- pušenje,
- respiratorna alergija,
- neka neuromuskularna oboljenja.
Stanja koja pogoršavaju hrkanje pogoršaće i apneu NASTAVIĆE SE
Dr Vukoje Novak: Kako sprečiti hrkanje
.jpg)
