Izvor: Sportski Žurnal, 01.Feb.2014, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Đoković trebalo da igra protiv Švajcarske?
Piše: Vojin Veličković
Dolazak Rodžera Federera u Novi Sad i odustvo Novaka Đokovića iz njega, jedna su od glavnih tema teniskih zbivanja posle Australijskog opena.
(FOTO: N. Negovanović)
Ovaj raskorak dvojice od trojice najboljih asova planete, začas je kao tema dana bacio u zasenak i neočekivan trijumf Stanislasa Vavrinke na Rod Lejver areni.
Mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << je različitih argumenata izneto na temu neigranja Đokovića u Spensu, pogotovo zbog dolaska Federera, a nije lako preseći i reći da li je Nole u pravu ili nije.
Za mnoge je sama odluka Švajcarca da zakuca na vrata velikog rivala, a da ovaj nije kod kuće – teška za varenje.
Oni smatraju da je jedini mogući odgovor na ovo bacanje rukavice u lice – da se Srbin u veleslalomu spusti sa Kopaonika, gde je tada bio, u Novi Sad, jer bar snega na tom putu ne nedostaje.
Međutim, malo racionalniji poznavaoci svetskih prilika na teniskom vrhu, svesni su da se u ovom veoma napornom sportu odluke ne menjaju preko noći.
I sam Federer je stao u Novakovu odbranu, kada je na konferenciji za medije posle žrebanja istakao da potpuno razume odluku svog suparnika u borbama za najveće pehare. To je i logično, jer je i sam celu deceniju bio u sličnoj situaciji.
U Dejvis kupu je najteže igrati prvo kolo, iako su rivali tada najčešće najlakši. Ali termin je odmah posle Australijskog opena, tako da su ponekad potrebni nadljudski napori, pogotovo u slučaju velikog uspeha u Melburnu, da sedne na prvi avion, ode na drugi deo planete, najčešće u potpuno drugi klimatski region.
Zato Federer nije celu deceniju odigrao prvo kolo, Rafael Nadal takođe ne igra redovno na startu takmičenja, pa je i logično da ni Novak ne može svake godine da počinje borbu za Salataru u januaru, naročito kada je samo dva meseca ranije igrao finale.
Pogotovo je nelogično da Novak zaigra u Spensu samo zato što je Rodžer došao. Đokovićeva sezona je sastavljena od blokova u kojima se nižu tri segmenta – turniri, oporavak, pripreme.
Sada je u fazi oporavka, od završetka Australijskog opena nije uzeo reket u ruke, desetak dana ne trenira i bilo bi opasno da naprasno izađe na teren i zaigra na tri dobijena seta – rizik od povrede bi bio veoma veliki.
Kada se tome doda da je dva puta u poslednje tri godine – 2011. protiv Del Potra u polufinalu i prošle godine protiv Kverija u četvrtfinalu – bio povređen, onda je jasno da bitku za Salataru mora ponekad i da preskoči.
Od osvajanja titule 2010. Nole se nije povredio u Dejvis kupu samo 2012, kada nije ni igrao, tako da se i iz ovog podatka vidi koliko je ovo takmičenje teško za najbolje tenisere.
Problem sa Dejvis kupom je da ne sledi logiku ATP kalendara, gde se turniri igraju u serijama na sličnim podlogama i u istom regionu.
Borbe za Salataru su najčešće u kontraritmu od turnira, sa velikim skokovima po celoj planeti i to je veoma naporno za ogranizam.
Kada su vrhunski asovi u pitanju, to je još izraženije, jer oni turnire igraju uglavnom do završnice pa je još manje vremena za oporavak pred Dejvis kup.
Ako neko kaže – a kako je Federer mogao da se predomisli, onda je odgovor jasan. On samo Salataru nije osvojio u karijeri, Vavrinkin trijumf u Melburnu mu je pokazao da je dobio sjajnog partnera na tom putu i da je kucnuo čas da krene u juriš na tu titulu.
S druge strane, Noletov je prioritet kada su pehari u pitanju – na Rolan Garosu a na tom putu se Novi Sad ne nalazi.
Nastavak na Sportski Žurnal...
