Izvor: Glas javnosti, 15.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 2009. po 60 evra od besplatnih akcija
BEOGRAD - Prodaja akcija iz Privatizacionog registra, gde je evidentirano po 15 odsto deonica firmi koje su novog gazdu stekle na tenderu, počela je nedavno, a novac je namenjen građanima koji do sada nisu dobili akcije. Prve pare stigle su od „Novog doma“ i „Zorka farme“, čiji su kupci, odnosno većinski vlasnici dali ponudu za preuzimanje preostalog paketa tih vrednosnih papira. Akcije Beogradske pekarske industrije i „Žitopeka“ iz Niša takođe iz Privatizacionog registra >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ponuđene su u četvrtak na Beogradskoj berzi, metodom preovlađujuće cene. Prodato je 2.017 akcija BPI po 9.000 dinara, ili za 20 odsto više od prethodne cene. Tražnja kupaca je bila četiri i po puta veća od ponude. Najviša cena po kojoj su ove akcije prodavane na berzi je 9.500, a najniža je bila 7.500 dinara. Akcijski fond je prodao i 5.306 akcija „Žitopeka“ po 1.728 dinara, dok su kupci ispostavili naloge za čak 23.219 akcija. U prethodnom periodu cena te deonice kretala se od 1.084 do 1.728 dinara. I kod ove akcije ostvarena je za 20 odsto viša cena nego prethodnih dana.
Akcijski fond, koji realizuje ove transakcije, taj posao mora da završi do 31. decembra ove godine. Isplata novca na ravne časti svim punoletnim građanima koji su se prijavili za novčanu nadoknadu i imaju pravo na besplatne akcije javnih preduzeća obaviće se u prvoj polovini 2009. godine.
ZAMENA
Pošto je je rok za evidentiranje za besplatne akcije šest meseci, a počeo je 28. januara, sve se obavlja bez gužvi, a sama procedura u poštama traje od tri do pet minuta. Besplatne deonice ne mogu da dobiju akcionari koji su to pravo već ostvarili jer su ih 90-ih godina, prema ranijem zakonu, dobili besplatno, odnosno nisu ih otplaćivali od plate. Procenjuje se da takvih ima najmanje milion. Građani koji imaju bezvredne akcije mogu da ih zamene ako nisu prodali ni jednu iz paketa, ostvarili pravo na dividendu ili ih nisu naplatili iz stečajne mase. Za mesec dana se prijavilo 17.000 ljudi da zamene akcije.
NIŠTA BEZ BIRAČKOG SPISKA
Akcije će dobiti samo građani koji su postali punoletni do 31. decembra prošle godine, stekli državljanstvo Republike Srbije do 3. januara, imaju sa 30. junom prošle godine prebivalište na teritoriji Srbije i upisani su u birački spisak. Prijava za akcije i novčanu naknadu se obavlja u poštama, gde se odmah otvara i dinarski račun građanima koji ga nemaju.
U Akcijskom fondu kažu da nije napravljen terminski plan nuđenja akcija iz tog registra, jer to uglavnom zavisi od interesovanja kupaca, najčešće većinskog vlasnika preduzeća da preuzme i preostale deonice, a njihova cena ne može biti niža od ostvarene na tenderu. Sredstva od sukcesivne prodaje paketa deonica koje su vlasništvo građana uplaćuju se na poseban račun Narodne banke Srbije. Akcijski fond pre nuđenja akcija mora da ima nalog Agencije za privatizaciju za prodaju. Ako se prodaja obavlja preko berze, obaveza fonda je da to oglasi tri dana ranije u jednom dnevnom listu, a ne samo na sajtu Akcijskog fonda, kao što se desilo kod „Putnika“.
Procena je da će se unovčenjem deonica iz Privatizacionog registra dobiti oko 240 miliona evra, pa bi svaki građanin od te sume mogao da dobije oko 60 evra. Pored ove novčane nadoknade, svi građani koji su se uredno evidentirali dobiće i besplatno akcije pet javnih preduzeća, a to su NIS, „Galenika“, Aerodrom „Nikola Tesla“, „Telekom“ i EPS, a od „Jata“ na ime akcija novac, i to u roku od šest meseci od dana prodaje svake od tih kompanija. Ove godine trebalo bi da se prodaju NIS i „Jat“, prema poslednjim najavama iz Ministarstva ekonomije očekuje se i inicijalna javna ponuda za „Telekom“, zatim idu „Galenika“, Aerodrom „Nikola Tesla“, dok se prodaja Elektroprivrede Srbije ne planira pre 2010. godine. To je, inače, sa mogućnošću pomeranja za još jednu godinu i očekivani rok za završetak privatizacije i državnih kompanija. Rok za prijavu za besplatne akcije i novčanu nadoknadu je 31. juli, a zaključno sa 10. junom na šalterima pošta evidentiralo se preko 3,7 miliona građana.
