Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Maj.2017, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tovno govedarstvo uz mnogo posla isplativo
Poljoprivrednik u Buđanovcima Goran Ljuštinić bavi se stočarstvom. Hranu za farmu sam proizvodi i tvrdi da se na gazdinstvu mora mnogo toga raditi da bi se ceo posao isplatio.
Trenutno na tovu imam 35 grla, a uskoro očekujem 50 teladi da stigne u proizvođnu, kaže Ljuštinić. Rasa grla je svakakva, malo u šali kaže taj stočar.
Sve zavisi od toga šta se od teladi nađe na tržištu. Kada je reč o isplativosti tovnog govedarstva, mogu da kažem da nijedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << posao nije mnogo isplativ, zato mora da se na gazdinstvu radi mnogo toga.
Najlakše je kazati da se neki posao ne isplati i ne raditi ga, ali šta onda, pita Ljuštinić. Seljak mora da radi sve i svašta da bi mogao da opstane. Osim premiksa svu hranu za telad proizvodim sam jer imam svoje ratarstvo, objašnjava Ljuštinić.
Tako se i tovno govedarstvo isplati tvrdi taj farmer. Ne možemo se žaliti da se subvencije države za stoku ne isplaćuju jer se isplaćuju.
"Tih 10 hiljada dinara po grlu nije veliki novac, ali nam znači. Poslednjih petnaest godina utovljenu stoku prodajemo jednoj klanici u Šašincima. Do sada nismo imali problema sa tom klanicom i uvek su bili korektni" kaže Ljuštinić.
Razlog zašto se malo poljoprivrednika opredeljuje za stočarstvo Ljuštinić vidi u nestanku, odnosno prodaji matičnih zapata koja su bila u ličnom vlasništvu.
"Nisu se kupovala druga telad i sad da bi se kupilo 20-30 teladi trebaju velike pare", žali se Ljuštinić. Poslednju telad koju smo kupovali, plaćali smo više od 600 evra. To su bila teška telad, mada se može naći i jeftinije. Tovim bikove do težine od 550 do 600 kilograma, što je otprilike 10 meseci tova.
Cena za kilogram utovljene stoke približno je dva evra za kilogram. Ta cena slabo varira, objašnjava Ljuštinić i poredi cenu s onom u svinjarstvu gde su oscilacije izražene. Međutim, u tovnom govedarstvu najveći problem su telad koja nedostaju zbog čega su i skupa.
Kada je reč o mladima u Buđanovcima, Goran Ljuštinić kaže da se više njih opredeljuje za povrtarstvo nego za stočarstvo. Razlog za to je što stočarstvo zahteva rad od 365 dana u godini.
Međutim, ja razmišljam drugačije, kaže Ljuštinić. U stočarstvu je lakše kontrolisati proizvodnju nego u povrtarstvu. Nedavni mraz je to dokazao", podseća Ljuštinić.
On ocenjuje da rizik proizvodnje svugde postoji, ali da je u stočarstvu manji nego u biljnoj proizvodnji, gde vladaju nepredvidivi klimatski uslovi. Baš zbog rizika svake godine osiguravam i ratarsku i stočarsku proizvodnju, dodaje Goran Ljuštinić.
On zaključuje da je lane povraćaj države od 40 odsto premije osiguranja bila velika pomoć proizvođačima.
Pogledaj vesti o: Farma
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
