Izvor: Mondo, 16.Jul.2019, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SJAJNA priča: "Zlatni orlić" našao klub preko Facebooka
Sećate se Stefana Čupića? Nekada veliki talenat OFK Beograda ispričao je u intervjuu sa Nešom Petrovićem sjajne anegdote. Kako to da "malo" navija za Zvezdu, a malo za Partizan, kakva je bila prva premija i kako je našao sam sebi klub!
Mladi golman Stefan Čupić nije se snašao u 'vrtlogu' srpskog fudbala gde su menadžerske kombinacije i lični interesi važniji od nečijeg kvaliteta.
"Nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << u karijeri nisam imao agenta. Možda me je to i koštalo nekog unosnijeg ugovora, ali nemam nameru da odstupam od svojih principa", kaže na početku razgovora za MONDO član zlatne generacije srpskih Orlića koji su u Litvaniji 2013. godine pod vođstvom Ljubinka Drulovića postali evropski prvaci.
Prošao je školu Radničkog i OFK Beograda, kalio se u Pančevu i Bačkoj Palanci, sazrevao u Norveškoj i posle kratkog perioda u Voždovcu doneo odluku da sreću potraži u Jermeniji.
"Niko mi nije pomogao, lično sam preko Facebooka stupio u kontakt sa jednim čovekom za koga se ispostavilo da ima veze sa Araratom. Klub je osnovan 2017. godine, ali ga je ruski magnat Samvel Karapetjan preuzeo prošle godine i odmah ga doveo do šampionske titule. Drugim rečima, on je moskovski Ararat preselio u Jerevan i nastavio da se takmiči u jermenskom šampionatu. Imamo sjajne uslove za rad, redovne plate i premije i prvi put u životu mogu da se posvetim isključivo terenu".
Poslednja rečenica Stefana Čupića vraća sećanja na 2013. godinu i letnje pripreme OFK Beograda u Budvi. Umesto da se bave uigravanjem tima i tempiranjem forme za novu sezonu, svi u taboru 'romantičara' osluškivali su informacije iz Sant Peterburga.
"Od transfera Milana Rodića u Zenit zavisila je egzistencija svih članova kluba. Sećam se euforije u autobusu na putu za Bar gde smo išli da odigramo prijateljsku utakmicu protiv Mornara. Najpre su skočili ovi iz stručnog štaba, nama sa zadnjih sedišta nije trebalo mnogo da shvatimo o čemu se radi. 'Rodić potpisao, Rodić potpisao...'. Slavili smo kao da je osvojen trofej u finalu Kupa. Ja sam bio najmlađi u ekipi i sećam se da sam posle toga dobio prvi honorar u životu. Celih 50.000 dinara. Za mene je to bilo kao 50.000 evra. Odmah sam 45.000 poslao mami u Pančevo, 5.000 u džep i glavni dasa u kraju (smeh)".
Foto: MN Press
Iako je u šampionskoj sezoni uglavnom grejao klupu, niški čuvar mreže ne gubi nadu da će vrlo brzo dobiti šansu u startnoj postavi Ararata.
"Branio sam jednu kup utakmicu i tri prvenstvene, ali me je trener golmana posle remija sa Banantsom bez razloga vratio na klupu. U stvari, postoji razlog i možete da ga naslutite. Stao sam na gol i kada je 'gorelo' u derbiju sa Alaškertom i ponovo bio među najboljima na terenu. Imam obećanje šefa Osejana da ću čuvati mrežu i za nekoliko dana u Superkupu Jermenije protiv istog rivala. Biće to direktan duel sa mojim velikim prijateljem Ognjenom Čančarevićem koji je neprikosnoven na golu Alaškerta. Strpljiv sam i verujem u svoje kvalitete, iako za konkurenta imam odličnog ruskog golmana Dmitrija Abakumova. Zaista sam prezadovoljan životom u Jerevanu. Grad je lep, hrana izvrsna, ljudi su gostoljubivi. Stopa kriminala je nula, možete u gluvo doba noći da ostavite otključan automobil, nikome neće pasti na pamet da ga ukrade".
Prva liga Jermenije broji 10 klubova, igra se četvorokružno i borba za titulu je iz godine u godinu sve zanimljivija i neizvesnija.
"Bitno je da nema pritiska. Porazi se ne shvataju kao smak sveta i atmosfera u ekipi ne zavisi od rezultata. Fudbal u Jermeniji konstantno napreduje, čemu svedoči i naša pobeda protiv švedskog AIK-a u prvoj utakmici kvalifikacija za Ligu šampiona. Stvarno igramo lepo za oko, nema ispucavanja lopte napamet, svaka akcija je osmišljena i uvežbana na treningu".
Foto: MN Press
Nije teško zaključiti da je zadovoljan finansijskim aspektom jermenske avanture.
"Premije su sasvim korektne, kako u Evropi, tako i u domaćem prvenstvu. Zvuči čudno, ali mi smo kao šampioni imali duplo manju premiju za prolaz protiv AIK-a, nego Banants u Ligi Evrope protiv Čukaričkog. Zanimljivo je da nema animoziteta među klubovima. Sve se radi u interesu jermenskog fudbala i navijačke grupe se udružuju i navijaju za svaki klub koji učestvuje u evropskim takmičenjima. Slično je i sa reprezentacijom, Jermeni žive za uspeh svog državnog tima. Miktarjan je jedna vrsta nacionalnog simbola, poput Đokovića u Srbiji".
Averzija prema menadžerima ima gomilu svojih prednosti, ali i nekoliko ozbiljnih mana...
"Dešavalo se da mi neki transferi propadnu u poslednjem momentu ili da bez konkretnog razloga izgubim mesto u timu. Tako sam ostao i bez statusa mladog reprezentativca Srbije. Selektor je dan pre utakmice u Milanovcu rekao 'imam samo jednu dilemu, Radunović ili Čupić'. Stavio je Radunovića i nikada me više nije pozvao u nacionalni tim. Ne ljutim se, gledam sebe i guram dalje. Tek mi je 25 godina, mislim da su to najzrelije godine za iskorak u karijeri. Zahvaljujući svojoj upornosti i kvalitetu, zaradio sam dovoljno za normalan život. Bitno mi je da sam obezbedio roditelje i da sam im se koliko toliko odužio za bezrezervnu podršku".
Čupić je iskoristio slobodno veče da skokne do hotela Hilton i pozdravi svog nekadašnjeg učitelja Olivera Kovačevića koji trenutno brine o čuvarima mreže Čukaričkog. Utakmicu na stadionu Banantsa neće pratiti zbog puta u Stokholm na revanš meča protiv AIK-a.
Foto: MN Press
"Čuka ima mladu i veoma talentovanu ekipu. Želim im mnogo uspeha i u narednom kolu protiv Moldea, iako znam da će imati izuzetno komplikovan posao. Proveo sam godinu dana u Sarpsborgu i taj period je imao presudan uticaj na moje sazrevanje. Naučio sam neke stvari koji nisu toliko tipične za evropski fudbal. Možda to može da posluži i kao savet treneru Veselinoviću, Norvežani imaju vrlo čudan pristup ofanzivnim prekidima. Recimo kod kornera, deset igrača uđe u peterac i vrši pritisak na golmana. Sudije tolerišu kontakte i trebalo mi je vremena da se naviknem i uđem u štos. Ponekad sam morao da ušetam u gol, pa da kružim oko igrača kako bih zauzeo poziciju i uhvatio loptu".
Kada smo Čupića svojevremno pitali za koga navija, dobili smo interesantan odgovor: 'U fudbalu navijam 'malo' za Crvenu zvezdu'.
"Hahaha... sećam se tog intervjua. Nisam džabe rekao 'malo', jer sam u košarci veliki Partizanovac. Pratim redovno emisije Vladana Tegeltije i skoro sam na aerodromu sreo Duška Vujoševića i iskoristio priliku da se slikam sa legendarnim stručnjakom. U fudbalu nemam neke preterane navijačke sklonosti, afirmisao sam se na Karaburmi i moje srce je i dalje naklonjeno OFK Beogradu. Oprostio sam klubu dug od 30.000 evra jer mi je bilo neprijatno da im stajem na muku. Učlanio sam se u Klub simpatizera jer se radi o momcima koji zaista vole 'romantiku' i smatrao sam za shodno da im bar tom članarinom pomognem da funkionišu i sprovode akcije. Voleo bih da se 'plavo-beli' vrate što pre u elitu srpskog fudbala".
Pogledaj vesti o: Facebook
.jpg)
