Izvor: N1 televizija, 23.Apr.2017, 19:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta i koga "češlja" FBI zbog "uplitanja Putina" u izbore

Najviši američki obaveštajni zvaničnici prvi put su 10. januara svedočili o pokušajima Rusije da sabotira prošlogodišnje predsedničke izbore.

(Prilog Masuda Farivara)

Izvor: N1

"Snažno smo uvereni da je predsednik Putin 2016. naredio da se sprovodi kampanja uticaja na američke izbore. Cilj je bio da se podrije vera javnosti u američki demokratski proces, unizi sekretarka Klinton i smanje njene šanse da bude izabrana za predsednicu. Putin >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << i ruska vlada su očigledno bili naklonjeni predsedniku Trampu", rekao je Džejms Klaper, bivši direktor Nacionalne obaveštajne službe.

Velike optužbe, ali malo odgovora u jednom od najvećih političkih skandala koji je potresao Vašington u više godina. Usledili su veliki potresi – ostavka Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost i povlačenje iz istrage sekretara za pravosuđe i predsedavajućeg Odbora za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma. A direktor FBI konačno je javno potvrdio ono o čemu se spekulisalo nedeljama – da je biro prošlog jula počeo istragu Rusije.

"Sekretar za pravosuđe me je ovlastio da potvrdim da FBI u okviru svoje kontraobaveštajne misije istražuje pokušaje ruske vlade da se umeša u izbore 2016, što uključuje istragu bilo kakvih veza pojedinaca iz Trampovog izbornog štaba i ruske vlade", kazao je Džejms Komi, direktor FBI.

Tramp je odbacio tvrdnje o Rusiji kao “prevaru”, ističući da je pravi skandal - to što je Obamina administracija prošle godine prisluškivala njega i njegove saradnike.

"To su sve lažne vesti", rekao je Tramp.

Međutim, istraga je veoma ozbiljna, kaže Ričard Ben-Veniste koji je bio tužilac u slučaju Votergejt.

"Istraga pokazuje koliko su naša i demokratije širom sveta ranjive i podložne spoljnim uticajima kroz tehnike hakovanja, dezinformacija i različitih oblika mešanja od kojih moramo da se zaštitimo", naveo je Ben-Veniste.

Američki zakonodavci kažu da žele da dobiju činjenice koliko god da traje istraga. "Zadatak senatskog odbora je da razmotri sve aktivnosti koje je Rusija možda preduzela da promeni tok i utiče na izbore 2016. u SAD", navodi Ričard Bur, predsedavajući Senatskog odbora za obaveštajna pitanja.

Senatski odbor za obaveštajna pitanja je jedna od pet komisija koje ispituju rusko mešanje. Taj odbor je sada u centru pažnje pošto se predsedavajući istog odbora u Predstavničkom domu, Devin Nunes, povukao iz istrage posle tvrdnji da je obelodanio poverljiva dokumenta.

U potrazi za odgovorima, sedam profesionalnih kongresnih stafera kojima je dozvoljen pristup visokopoverljivim podacima sada pregleda hiljade klasifikovanih obaveštajnih dokumenata. Komisija planira da ispita najmanje 20 svedoka, među kojima je i Džered Kušner, Trampov zet i visoki savetnik.

Istrage FBI-a odvijaju se u sedištu biroa u Vašingtonu i još dve lokacije, a prema izveštajima biro je osnovao radnu grupu za koordinisanje istrage. Glas Amerike je kontaktirao FBI, ali biro nije želeo da komentariše. Prošlog meseca, Komi je upitan koliko istrage tog tipa običnu traju.

"Tu ne postoji ‘obično’. Teško je, odnosno nemoguće je reći koliko će trajati", rekao je Komi.

Međutim, Ben-Venist kaže da bi istraga mogla da traje i tokom sledeće godine: "Zavisi od nivoa saradnje svedoka, rezultata elektronske prismotre koji bi mogli da daju obećavajuće informacije istražiteljima, sigurno sve to neće biti završeno u narednih nekoliko meseci".

Istraga afere Votergejt početkom sedamdesetih trajala je dve godine, a u slučaju afere Iran-kontra osamdesetih trajala je čak šest godina.

Nastavak na N1 televizija...