Izvor: Politika, 25.Sep.2013, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popović zna koliko mi znači Francuska
Toni Parker, junak Evropskog prvenstva u Sloveniji, objašnjava zašto je svakog leta na raspolaganju državnom timu i zahvalan je treneru San Antonija koji ga podržava u tome
Od šampionata za juniore u Zadru, prošlo je tačno 13 godina. Bilo je to leto 2000. kada je Francuska lansirala novi talas koji je pokorio Evropu i najavio generaciju kojoj će se svi klanjati.
Ali, umesto hvalospeva i žetve medalja, kao da se neko prokletstvo obrušilo na kumove Parkera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Dijaoa i njihove saigrače Florijana Pjetrusa i Turijafa. Uvek bi im se neko našao na putu večne slave i toliko željene zlatne krune. Na „Evrobasketu 2003” bila je to Litvanija, u polufinalu. Zatim dve godine kasnije u Beogradu, ponovo u polufinalu, sjajni Dijamantidis i Grčka. Bronza je ipak bila dovoljna uteha. Španiju su 2007. napustili već u četvrtfinalu, posle poraza od kasnije šampionske Rusije. Još veći udarac dobili su u Poljskoj 2009, kada ih je Španija gotovo demolirala, takođe u četvrtfinalu.
Košarkaški bogovi su im se konačno smilovali pre dva leta u Litvaniji i ogroman trud nagradili finalom koje su prema sopstvenom priznanju previše slavili i Furija je došla po svoje.
Ali, fantastične zvezde Francuza nikada nisu gubile nadu. Nastavile su da grade impresivne karijere i za razliku od mnogih asova u drugim državama za njih leto sa državnim timom nije bila kazna, već privilegija i ponos. S obzirom na takav odnos, nikada se nije postavljalo pitanje da li će staviti zlato oko vrata, već samo kada će to učiniti.
– Teško mi je da opišem moja osećanja. Ovo mi znači mnogo, kao i za celu Francusku. Mnogo ljudi je bilo uz nas, svi francuski sportisti, prijatelji i porodica. Imali smo toliku podršku jureći ovu titulu. Put do nje je bio neverovatan i ne bih ništa menjao. Iza nas je toliko uspona i padova, bola, bronzana i srebrna medalja. I konačno smo stigli do zlata. Ovo je predivno, osećam se veoma srećan zbog trenera i saigrača. Svi oni su verovali u mene, kao i da zajedno možemo do zlata. Finale je bila naša najbolja utakmica do sada, kao tima. Sve u svemu, bio je to perfektan momenat koji mi mnogo znači. Ovo je veliki trenutak za Francuski sport i košarku – kaže Toni Parker, najbolji igrač šampionata u Sloveniji.
Iako je bilo više loših, nego lepih trenutaka u čekanju da se popne na krov Evrope, Parker se i dalje rado seća svakog dela puta koji je prešao sa saigračima. A, nikada neće zaboraviti kako je sve počelo.
– Kada smo osvojili to juniorsko zlato, nešto se dogodilo u mom srcu. Rekao sam sebi, obožavam košarku i da igram za državni tim. Tako razmišljaju Dijao, Florijan Pjetrus, Turijaf. Mi svi imamo taj ponos kada igramo za državni tim. Obećali smo sebi da ćemo osvojiti prvo moguće zlato i u seniorskoj konkurenciji. A, onda se pojavio Pau Gasol i Španija, pa je putovanje bilo dugo.
Iza fantastičnog beka je preduga sezona, finale NBA lige, a potom pripreme i tri nedelje sa državnim timom, pa je upitan kako se oseća fizički.
– Malo sam umoran, bila je ovo veoma duga sezona. Umor me je stizao i tokom utakmica, pogotovo u polufinalu. Ali, sa selektorom Koleom sam napravio perfektan plan. Rekao mi je da verujem saigračima i da se oslonim na njih kada me budu udvajali. Tada je izgovorio: „Ti si već uradio deo posla, sada i tim mora to da uradi”! I zato je on naš selektor. Sve je predvideo, a ja sam ga posluša. Igrao sam kao plejmejker, igrao za ekipu. I zbog toga sam posebno srećan, svi su učestvovali u ovom veličanstvenom uspehu.
Nikada nije rekao „ne” reprezentaciji, ali ne kritikuje oni koji imaju preča posla preko leta:
– Ne želim drugima da sudim. Volim da igram za svoju zemlju i ponosan sam zbog toga. Imam veliku sreću da se nalazim u najboljoj organizaciji na svetu, a to je San Antonio koji me pušta da igram za nacionalni tim. Trener Greg Popović me je prvi zvao posle četvrtfinala i polufinala. Poželeo mi je sreću pošto je znao koliko očajnički želim zlato. Davao mi je savete. Ali, najviše od svega, zahvalan sam mu što me pušta da igram za svoju zemlju. Sada idem u trening kamp sa zlatnom medaljom.
Ima tri šampionska prstena, ali priznaje da evropsko zlato donosi poseban osećaj.
– To je veoma teško učiniti. San Antonio ima najbolje navijače na svetu, ali kada igraš za celu zemlju onda je to veliki pritisak koji moraš da nosiš svaki dan, na svakoj utakmici. To su totalno drugačija osećanja, ali oba su neverovatna. Titula sa Francuskom ima posebnu težinu zbog 13 godina čekanja. Sada sa državnim timom imam tri godine da uradim još nešto, pošto tada idem u penziju.
Aleksandar Todorović
-----------------------------------------------------------
Možda preskače „Mundobasket 2014”…
Po svemu sudeći Parker naredno leto neće igrati na Svetskom prvenstvu, ali naredno Evropsko prvenstvo, kao kvalifikaciono za Olimpijske igre 2016, sigurno neće propustiti.
– Ne znam sada za Španiju. Sigurno ću igrati 2015. i 2016, ali sledeće godine ne znam. Sve zavisi os toga kako se budem osećao fizički. Veoma mi je teško, išao sam sve do NBA finala, pa sada do finala Evrobasketa. Srećan sam što imam trenera Popovića koji tokom sezone zna da me odmori, kao i Dankana i Đinobilija. Nadam se da će i selektor Kole da ostane, pošto je on jedan od osnovnih razloga što se vraćam svake godine. On brine za moje telo. Ne ubija me sa dva treninga dnevno i takvim stvarima. Ali, zna da će dati maksimum. Zato mi je bitno da on potpiše novi ugovor, pa ću zato pričati sa predsednikom Saveza kako bi mu dao veliki ugovor.
objavljeno: 25.09.2013
Pogledaj vesti o: Evropsko prvenstvo
