Izvor: B92, 22.Sep.2011, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlje dužnike staviti pod kontrolu
Frankfurt -- Veliki dugovi vlada predstavljaju pretnju zajedničkoj evropskoj valuti, upozorio je odlazeći vodeći ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Jirgen Štark.
Projekat zajedničke evropske valute je doveden u pitanje zbog preteranih budžetskih izdataka njenih članica i iz toga proistekle suverene dužničke krize, kaže Štark.
Štark je zatražio od Evropske unije da preduzme oštrije mere kako bi primorala vlade koje suviše troše da dovedu finansije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u red.
I drugi ekonomisti upozoravaju da je opstanak evra u opasnosti, međutim, izveštaj Štarka je neuobičajen jer dolazi sa visoko rangirane pozicije. Naime, evropski zvaničnici obično ističu da će učiniti sve što je potrebno da zaštite evro.
Evro na desetogodišnjem minimumu prema jenu
Evro je danas na berzi u Tokiju skliznuo na novi desetogodišnji minimum prema jenu jer je zabrinutost za globalnu ekonomiju podstakla investitore na kupovinu jena kako bi izbegli rizike. Japanski analitičari upozoravaju da bi se zajednička evropska valuta mogla suočiti sa daljim pritiskom za prodaju, zavisno od toga kako će se rešavati problemi kao što je mogući bankrot prezadužene Grčke.
"Znatno povećane fiskalne neuravnoteženosti u evrozoni u celini i užasna situacija u pojedinim članicama prete da podriju stabilnost, rast i zaposlenost, kao i održivost same ekonomske i monetarne unije", navedeno je u studiji.
U saopštenju objavljenom na sajtu ECB, koje međutim nije predstavljeno kao zvaničan stav Banke, odbacuju se mere oko kojih su se nedavno složili evropski lideri.
Evropski lideri su se založili za čvršću kontrolu potrošnje nacionalnih vlada, ali Štark i njegove kolege smatraju da je to nedovoljno jer ostavlja previše "prostora" vladama.
Ekonomisti se slažu da su Evropi potrebne oštrije mere, poput imenovanja administratora koji će nadgledati finansije u zemljama kojima su potrebni spasilački paketi - Grčkoj, Irskoj i Portugaliji.
Autori izveštaja ističu da bi vlade morale da dobiju pristanak svih ostalih 16 članica zone evra da im deficit bude iznad limita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je gornja granica zacrtana kada je evro uveden 1999. godine.
Zemlje koje ne uspeju da ispune uslove za spasilački paket zajmova dobile bi finansijskog administratora, predlažu Štark i njegove kolege i takođe se zalažu za politički nezavisnu evropsku budžetsku službu koja bi ocenjivala potrošnju vlada.
