Izvor: B92, 21.Jun.2012, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravstvo na ivici bankrotstva
Beograd -- Možda zdravstvo u Srbiji i nije najlošije u Evropi, kako se navodi u nedavnom istraživanju EU, ali je situacija u tom sektoru veoma teška.
Pacijenti i lekari ujedinjeni su u oceni da sistem ne funkcioniše, da je visoko politizovan i na ivici bankrotstva.
Sa takvom ocenom su saglasni i ministar zdravlja i direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje, koji poručuje da bi zdravsteni sistem uskoro mogao da se uruši.
Od izjava dr Aleksandra Vuksanovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prvog čoveka zdravstvenog fonda, skače temperatura, i to bas u vreme kada u apotekama nema brufena za njeno spuštanje. Vuksanovic kaže da se fondu duguje 85 milijardi dinara, da je budžet za 400 miliona evra tanji nego pre četiri godine i da će se, ako ne bude promena u ponašanju, urušiti. Slično misli i ministar zdravlja Zoran Stanković.
"Rekli smo javnosti osnovne probleme zdravstva i izmedju ostalog to da pravni subjekti ne uplaćuju zdravstveno osiguranje za svoje radnike. Zdravstvene ustanove danas duguju oko 300 miliona evra što dobavljačima lekova, što za energente ili po drugoj osnovi", rekao je ministar novinarima tokom skupa "Da li je srpsko zdravstvo najgore u Evropi?".
Među hroničnim neplatišama doprinosa za zdravstveno osiguranje nalaze se i uspešne firme. Ministar Stanković pomenuo je da PKB tu svoju obavezu nije izmirivao od 1992. godine, kao ni fabrika oružja u Kragujevcu, koja fondu duguje 14 miliona evra. Nemar poslodavaca plaćaju zaposleni onda kada im zatreba pomoć lekara
Problemi u zdravstvu u Srbiji sistemski su i nisu nužno vezani za novac, rečeno je na tribini Centra za demokratiju.
Sindikat lekara i Lekarska komora protive se i skorom stupanju na snagu uredbe kojom se, kako veruju, lekarima smanjuje plata, a visina njihove zarade delom vezuje za broj pregledanih pacijenata.
Nedavno istraživanje stavilo je Srbiju na poslednje mesto u Evropi po kvalitetu usluga koje se pružaju pacijentima, pri čemu Srbija nije dobila prelaznu ocenu u lečenju najtežih oboljenja. Dok deo lekara smatra da je ocena zaslužena, drugi se slažu sa Ministarstvom zdravlja da je sud donet bez stvarnog uvida u činjenice. Ministar Stanković kaže da su ih autori istraživanja potpuno zaobišli u prikupljanju podataka o zdravstvu u Srbiji.
"Nisam zadovoljan stanjem u zdravstvenom sistemu, ali svi problemi i nedostatak pravne regulative, finansijske discipline i nedostatak utvrđivanja odgovornosti u prethodnom periodu opterećuje zdravstveni sistem i danas", rekao je Stanković povodom rangiranja Srbije na poslednje od 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvenih usluga, što je tema skupa.
Izveštaj o tome, predstavljen Evropskom parlamentu, sačinila je holandska organizacija Helt Powerhaus. U izradi, po rečima Stankovića, ništa nije zvanično zatraženo iz Ministarstva zdravlja.
"Ako neko danas pokušava da prikaže da se ništa ne radi protiv korupcije, moram da pitam šta je sa Institutom za onkologiju u Sremskoj Mitrovici. Tamo je bilo sedam osam inspekcija - budžetskih, UBPOK-a, ministarstva zdravlja i drugih, i ustanovili su stanje predali slučaj pravosudju i tužilaštvu. Šta dalje da uradi zdravstveni sistem? Da li da vodimo istragu i utvrđujemo krivicu ili to treba neko drugi?", upitao je on.
Stanković je dodao da treba utvrditi ko i pod kojim okolnostima iznosi "neke podatke".
"Ja bi vas zamolio, počnite od mene, ali onda vidite šta su ti ljudi do sada ostvarili u zdravstvenom sistemu", kazao je ministar.
Na skupu u zgradi Narodne banke Srbije učestvovali su i predstavnici udruženja pacijeneta, zaštitinik građana Saša Janković, zdravstvenih ustanova i Lekarske komore Srbije.
Predstavnik udruženja "Pravo na zdravlje" Miroslav Petrović je ocenio da su u Srbiji prava pacijenta utvrdjena, ali se ne ostvaruju. "Zbog toga je nastalo regionalno 'crno tržište' za koruptivno bogaćenje dela ljudi", rekao je on.
Akademik Miodrag Ostojić je naveo da su autori liste, po kojoj je zdravstveni sistem Srbije poslednji, u obrazloženju načina bodovanja
na upit Ministarstva zdravlja Srbije, naveli da je bodovanje po uzoru na - takmičenje za "Pesmu Evrovizije".
"Ta organizacija je poluprivatna i već je davala izveštaje o stanju zdravstva. Dobro bi bilo da to rangiranje shvatimo takmičarski i u tom smislu se pripremimo za bolji plasman 2013. godine", dodao je on.
Dragoljub Mićunović, predsednik fondacije Centar za demokratiju koja je, sa fondacijom Fridrih Ebert, organizovala skup, istakao je da su zdravlje i obrazovanje najvažniji za svakoga.
