Izvor: Politika, 09.Okt.2011, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog jednog potpisa gube poslove
Vrednost javnih nabavki u Srbiji u prošloj godini iznosila je oko 9,1 odsto BDP-a, dok je učešće javnih nabavki u BDP-u zemalja EU u 2008. iznosilo 17 odsto
Aktuelni zakon o javnim nabavkama stupio je na snagu pre nešto više od dve i po godine, ali već sada može se reći da nije ispunio svoja očekivanja. Ovaj zakon nije doneoznačajne novine i zadržao je vrlo strog sistem javnih nabavki, koji se pokazao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao neekonomičan i neefikasan,a davno je promenjen u zemljama čija smo rešenja preuzeli.
Činjenica je da trenutno imamo zakon čija su pravila stroža od pravila koje od svojih članica zahteva EU. Tako je ponuđačima iz EU neshvatljivo da naručioci moraju da odbiju finansijski i tehnički povoljne ponude iz sasvim nevažnih razloga, na primer kada nije potpisana svaka strana ponude ili kad na nekoj stranici nedostaje pečat. Obaveza da odbijuponudu zbog formalnih nedostataka naručioce dovodi u situaciju da moraju da kupuju skuplje i nepovoljnije, što je u suprotnosti sa osnovnim načelima postupaka javnih nabavki (ekonomičnost i efikasnost). Primer necelishodnog rešenja u postojećem zakonu o javnim nabavkama predstavlja i obaveza ponuđača da u svakoj ponudi dostavljaju podatke koji su dostupni na internet stranama APR (podaci o registraciji i statusnim promenama) ili NBS (podaci o bonitetu).
S druge strane, i posle nekoliko godina primene zakona nismo uspeli da izgradimo institucije koje bi uvele red i unapredile javne nabavke. Ko pažljivije prati ovu oblast može da uoči da se godinama govori o istim problemima, pa tako izgleda da posle prvih pozitivnih efekata uvođenja zakona – stagniramo. I dalje ne znamo koliko prekršajnih i krivičnih prijava su nadležne institucije podnele i koliko je podneto zahteva za zaštitu javnog interesa. Tužna je činjenica da naručioci i ponuđači nemaju kome da se obrate za pomoć radi uspešnijeg sprovođenja postupaka javnih nabavki.
Stoga je dobra vest da je, posle usvojene Strategije razvoja javnih nabavki, Ministarstvo finansija formiralo radnu grupu za izmenu Zakona o javnim nabavkama. Za očekivati je da se ovim izmenama postojeći sistem javnih nabavki prilagodi trendovimakoji važe u EU.Sam postupak javnih nabavki trebalo bi da bude manje formalan, da ne bude sam sebisvrha, već da to bude procedura koja će, uz zdravu konkurenciju, omogućiti takmičenje ponuđača i doprineti da se odaberu najbolja rešenja, kupi najkvalitetnije i najpovoljnije. Trebalo bi usvojiti fleksibilnija rešenja koja će dopustiti naručiocima i ponuđačima da se bave svojim poslom kao dobri privrednici, a postupak javne nabavke trebalo bi da bude u funkcijipostizanja najpovoljnije cene i uz punu pravnu sigurnost i kontrolu. Najava uvođenja tela za centralizovano sprovođenje nabavki doprineće da se smanji broj postupaka javnih nabavki i da se po osnovu većih količina kupi jeftinije. Treba omogućiti da ovo telo postane servis preko kojeg će i drugi naručioci na lak i efikasan način kupovati dobra i usluge.
Vrednost javnih nabavki u Srbiji, u 2010. godini iznosila je 273 milijarde dinara (oko 2,7 milijardi evra) ili 9,1 odsto BDP-a, dok je učešće javnih nabavki u BDP-u zemalja EU, u 2008. godini, iznosilo 17 odsto. Ovaj podatak govori da su priče o uštedama od milijardu i više evra naduvane, ali i da će se u našoj zemlji ubuduće uvećavati procenat učešća javnih nabavki u BDP-u. Značaj boljeg regulisanja javnih nabavki je nesumnjiv. Kao i u drugim oblastima, i u javnim nabavkama postoje razna rešenja koja su već negde isprobana. Naše je da odaberemo najbolja i ona koja su kod nas primenljiva.
*Konsultant za javne nabavke,direktor Arete konsaltinga
Vladimir Ivić
objavljeno: 10.10.2011.
