Izvor: Politika, 15.Okt.2013, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su Englezima navirala gorka sećanja na 1973.
Gordi Albion je morao da pobedi Poljsku u poslednjem kolu kvalifikacija za Svetsko fudbalsko prvenstvo, ali bez mača nad glavom kao pre 40 godina kada nije bilo baraža
Od kada je Poljska 1. maja 2004. ušla u Evropsku uniju nekoliko stotina hiljada njenih državljana, koristeći blagodeti Evrope bez granica, pošli su na Zapad u pečalbu. Ogroman broj njih izabrao je Ujedinjeno Kraljevstvo za spokojnu luku života.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Početkom ove godine „Gardijan” je objavio podatke britanskog Nacionalnog centra za statistiku o rasprostranjenosti jezika u Engleskoj i Velsu. Istraživanje je dalo iznenađujuće rezultate. Posle engleskog i keltskog velškog najviše ljudi govori – poljskim. Oko 546.000!
Engleska i Vels imaju 56,1 miliona stanovnika. Autohtonim jezikom u Velsu, kojeg treba razlikovati od engleskog velškog, služi se 562.000 ljudi. U nekom sledećem istraživanju može da se dogodi da poljski bude i drugi najzastupljeniji jezik. Sada je iza njega bengalski (221.000), kojim ukupno govori 250 miliona duša (Bangladeš i neke indijske države).
Priželjkivan rasplet iz 2005.
Kakve to veze ima s fudbalom? Ima zato što su se sinoć, u poslednjem kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo dogodine u Brazilu, na Vembliju sastali Engleska i Poljska. To je poljskim gastarbajterima bila prilika da u rasejanju u velikom broju podrže reprezentaciju iako to njoj i nije bilo preko potrebno. Porazom protiv Ukrajine onomad u Harkovu (1:0) izgubila je šansu da se domogne bar drugog mesta, koje vodi u baraž.
Došla je u London, dakle, potpuno rasterećeno, već, kao i naš državni tim, s mislima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2016, koje počinju sledećeg septembra (žreb u februaru). Gordi Albion je morao da pobedi da bi se neposredno našao među 13 učesnika Mundijala sa Starog kontinenta od ukupno 32. Morao je jer imao bod više od drugoplasirane Ukrajine, koja je u isto vreme bila gost autsajdera San Marina i njen uspeh je bio izvestan.
Englezima su pod imperativom pobede u duelu s Poljacima neizbežno navirala gorka sećanja na 1973. Posle 40 godina, gotovo u dan, opet su ih dočekali u poslednjem kolu kvalifikacija za svetsko prvenstvo. Blago nepodudaranje između dva meča jeste, recimo, u tome što se onda igralo na starom Vembliju, a sadana velelepnom obnovljenom. Upravo zato što je čuveni stadion bio zatvoren od 2002. do 2007. dva tima su se prethodno na Ostrvu sreli na Old Trafordu, domu Mančester junajteda. I pre osam godina, u kvalifikacijama za Mundijal u Nemačkoj 2006, bilo je to u poslednjem kolu. I tada je Englesku samo pobeda direktno vodila na najveće fudbalsko takmičenje jer je imala dva boda manje od Poljske, koja joj je na megdan došla kao vodeća u grupi.
Te oktobarske večeri radovali smo se i Englezi i mi. Gordi Albion je pobedio s 2:1 odlučujućim pogotkom Čelzijevog asa Frenka Lamparda u 81. minutu. Naš tim, tada pod imenom Srbija i Crna Gora, savladao je na „Marakani” Bosnu s 1:0 preko Mateje Kežmana u 7. minutu. Iako je Španija postigla pola tuceta golova u San Marinu (6:0), ostala je druga s dva boda manje od nas i morala je u baraž (Poljska i Švedska izborile direktno učešće kao dve najuspešnije među osam drugoplasiranih reprezentacija).
Engleska se u doigravanju jedini put našla u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji 2000. Savladala je Škotsku u Glazgovu s 2:0 pa kroz četiri dana nije platila danak porazu s 1:0 u revanšu na Vembliju. I tada je bila u grupi s Poljskom, koju je kod kuće pobedila s 3:1, a u Varšavi joj je odolela (0:0). Završili su s istim brojem bodova, ali je Gordi Albion bio uspešniji i po gol-razlici. Za odlazak u baraž ipak je trebalo da zahvali Švedskoj, koja je u poslednjem kolu potvrdila prvo mesto pobedom protiv Poljske u Stokholmu s 2:0.
Kako je klovn postao junak Vemblija
Šta se to dogodilo 17. oktobra 1973? Poljaci su došli na Vembli s bodom više od Engleza. Bilo im je dovoljno i nerešeno da bi sačuvali prvo mesto, jedino koje je onda vodilo na mundijal. Domaćin je morao da pobedi.
U junu te godine Poljska je bila uspešnija pred više od 70.000 svojih navijača u Hožovu s 2:0. Krivac za oba gola bio je kapiten Engleske legendarni Bobi Mur (1941-1993). U 7. minutu, posle oštrog centaršuta, skrenuo je u mrežu loptu koja je išla u naručje golmanu Piteru Šiltonu. U 47. minutu načinio je kiks kakav takvom asu nije smeo da se desi. Kao poslednji igrač odbrane pokušao je da predribla domaćeg napadača Vlođimježa Lubanjskog, koji mu je oteo loptu i postigao gol.
Slavni engleski selektor Alf Remzi (1920-1999), s kojim je Gordi Albion ostvario najveći uspeh u svojoj istoriji kao svetski prvak 1966. na svom tlu, neopozivo je odlučio da 32-godišnjeg Mura za presudnu bitku ostavi među rezervama. Iako čuveni half nije bio u dobroj formi, smatralo se da reprezentacija ne može da se zamisli bez njega. Do tada je odigrao rekordnih 107 mečeva (pretekao Bobija Čarltona; važeći rekorder Šilton sa 125 utakmica, a više ima i Dejvid Bekam sa 115). Kapiten je bio 89 puta!
Uvertiru za susret s Poljskom dao je legendarni trener Brajan Klaf (1935-2004), koji je s Derbijem osvojio šampionsku titulu u Engleskoj 1972, a s Notingem Forestom ne samo što je bio prvi 1978. nego se u sledeće dve godine s njim popeo i na evropski tron. Poljskog golmana Jana Tomaševskog javno je nazvao klovnom zbog njegovog izgleda i načina na koji je čuvao mrežu.
Posle utakmice Englezima nije bilo do smeha. Naprotiv. Završeno je 1:1 (Klark iz penala u 63 – Domarski u 57).
U britanskoj štampi sutradan su osvanula dva upečatljiva naslova – „Junak Vemblija” i „Čovek koji je zaustavio Englesku”. Bio je to Tomaševski, koji je branio i ono što su svi videli u golu. Savladan je tek s bele tačke.
Mnogi domaći igrači su bili u suzama. Prvi put od rata, posle šest uzastopnih učešća, Engleska se nije domogla svetskog prvenstva.
Da uspeh gostiju nije bio slučajan, videlo se dogodine u Zapadnoj Nemačkoj. Poljska, koja je do tada igrala jedino na Trećem mundijalu, u Francuskoj 1938, zauzela je treće mesto. Izgubila je samo u drugom krugu i to od domaćina, potonjeg prvaka (1:0). U toj grupi, u kojoj je savladala i Jugoslaviju (2:1), bila je druga. Tako je stekla pravo da odmeri snage s detronizovanim Brazilom u „malom finalu”. Jedini gol, u 76. minutu, dao je Gžegož Lato, najbolji strelac Šampionata sa sedam pogodaka.
Tomaševski je proglašen za najboljeg golmana. Postao je i prvi čuvar mreže koji je na jednom mundijalu odbranio dva penala (Šveđaninu Stefanu Taperu i Nemcu Uliju Henesu). To je pošlo za rukom još samo Amerikancu Bredu Fridelu 2002. u Japanu i Južnoj Koreji.
Rekvijem za Mura i Remzija
Krah Engleske, koja se nije probila ni na Svetsko prvenstvo u Argentini 1978 (bez učešća i u SAD 1994), nagovestio je kraj dve velike karijere u reprezentaciji. U novembru 1973. Italija je pobedila u prijateljskoj utakmici pred 80.000 gledalaca na Vembliju s 1:0. Bio je to Murov 108. i poslednji meč u nacionalnom timu. Kapitensku traku je poneo 90. put. Tako je izjednačio i danas važeći rekord Bilija Rajta (1924-1994), prvog fudbalera u svetu koji je stigao do stotog meča u reprezentaciji (ukupno 105).
Iako je selektor uoči duela s Poljskom obećao Muru, ostavljajući ga na klupi, da mu je uloga kapitena zagarantovana na mundijalu, to se, eto, nije dogodilo. Remzi, koji je Englesku neprekidno vodio od 1963, podneo je ostavku početkom sledeće godine...
Englezi i Poljaci su se idući put sreli tek na Svetskom prvenstvu 1986, u grupi. Sjajni napadač Gari Lineker, najbolji strelac u Meksiku sa šest pogodaka, nije imao milosti prema golmanu Jozefu Mlinarčiku. Dao je sva tri gola na meču i tako stao uz rame proslavljenom Džefu Harstu. Njih dvojica su jedini engleski fudbaleri koji su postigli het-trik na mundijalu (Harst u finalu s Nemačkom na Vembliju).
G. Anđelić
objavljeno: 16.10.2013
