Izvor: Politika, 10.Sep.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita konkurencije
Sud pravde EU je u presudi donetoj u junu ove godine kupcima dao pravo da od učesnika kartela traže naknadu zbog neopravdano povećanih cena
Jedno od važnih poglavlja o kome će se u narednim godinama voditi pregovori sa EU je i poglavlje broj osam, naslovljeno kao ,,Politika konkurencije”. Njegovo uspešno zatvaranje pretpostavlja donošenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << propisa koji zabranjuju sklapanje kartelnih sporazuma, zloupotrebu dominantnog položaja, dodelu državne pomoći i kontrolu koncentracija preduzeća. Ovaj, lakši deo posla, uglavnom je obavljen, a rezultati su sadržani u novom Zakonu o zaštiti konkurencije. Čak i ako se bude kasnilo s donošenjem pratećih podzakonskih akata to ne mora usporiti pregovore jer je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbija preuzela obavezu neposredne primene pojedinih instrumenata i prakse koja postoji u EU.
Druga složenija obaveza se sastoji u obezbeđivanju svega što je potrebno za delotvornu primenu usklađenih propisa, ili za neposrednu primenu odgovarajućih propisa EU. Ispunjavanje ove obaveze podrazumeva ne samo kadrovsku i institucionalnu opremljenost, već i političku i ekonomsku podršku celog društva. Da će to biti izuzetno složen posao pokazuje primer promenjenog shvatanja kartelnih sporazuma.
Reč je o sporazumima u kojima preduzeća tajnim dogovorima na veštački način određuju kupovne ili prodajne cene, dele tržište ili nameću dodatne obaveze kod zaključivanja pojedinih poslova koji nisu u neposrednoj vezi sa njima (tzv. vezani poslovi).
Sve do pre desetak godina učesnici takvih zabranjenih sporazuma kažnjavani su novčano, u korist državnog budžeta. Svrha kazne je bila da se učesnici odvrate od nedozvoljenog ponašanja kako bi se očuvala zdrava konkurencija. Potpuno su, međutim, bili zaboravljeni interesi pojedinaca – potrošača, a upravo su oni plaćali veće cene, ili im je bilo otežano snabdevanje. Ili im je bio onemogućen pristup pojedinim tržištima. U tom smislu valja razumeti sankcije koje je domaća Komisija za zaštitu konkurencije izrekla u predmetima kupovine „Primera C” od strane „Delta holdinga”, ili u predmetima ,,Imlek” i ,,Udruženja osiguravača”. U ovim, kao i u drugim slučajevima, kupci su plaćali ili i dalje plaćaju više cene mleka, polise osiguranja ili pretplate pojedinim operaterima.
Tek se u poslednjih desetak godina, pod uticajem američke prakse, u pravu EU ohrabruje i tzv. privatno-pravna primena prava konkurencije koja obuhvata obavezu države da pojedincima obezbedi odgovarajuće pravno sredstvo kojim će pred sudovima tražiti naknadu štete koju su pretrpeli zbog nedozvoljenog ponašanja neposrednih učesnika u kartelnim sporazumima. I ne samo to.
Sud pravde EU je u predmetu protiv proizvođača liftova („Kone”, „Šindler”, „Tisenkrup” i „Otis”), u presudi donetoj u junu ove godine, otišao revolucionarni korak dalje pa je pravo na naknadu štete proširio i na štetu nastalu zbog tzv. zaštićene cene. U konkretnom slučaju, kupcima je dao pravo da od učesnika kartela traže naknadu neopravdano povećane cene ne samo za liftove koje su kupili od neposrednih učesnika u kartelu, već i za liftove kupljene od drugih prodavaca liftova koji su, koristeći situaciju, i sami podigli svoje cene. Nije teško zamisliti da slične situacije postoje i na našem monopolisanom i oligopolisanom tržištu. Stoga se čini da je vreme da i domaća Komisija za zaštitu konkurencije, bar u novom sastavu, kao i domaći sudovi, ohrabre i omoguće sličnu zaštitu i domaćim kupcima.
Direktor centra za pravo EU, prvi predsednik Saveta za zaštitu konkurencije
Radovan Vukadinović
objavljeno: 10.09.2014.
