Izvor: BKTV News, 13.Apr.2013, 13:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za spasavanje Kipra biće potrebno više novca

Spasavanje Kipra je poskupelo. Za pomoć ekonomiji ostrva nije potrebno 17 milijardi evra, kao što su ranije računale vlasti Kipra i EU, već 23 milijarde. Ovo prenose mediji pozivajući se na neobjavljena dokumenta Evropske komisije.

Prvobitni plan za spasavanje Kipra je pretpostavljao da „trojka“ kreditora preuzme na sebe glavni deo tereta. Evropska komisija, ECB i MMF su pristali da za ostrvsku državu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << izdvoje 10 miliona evra. Vlasti Kipra su se obavezale da će pronaći ostalih 7. Sad su se uslovi za spasavanje za Kiprane veoma pogoršali. Ako je za verovati podacima koji su procurili u medije, vlasti republike sad treba da prikupe dvostruko više novca – 13 milijardi. Stručnjaci smatraju da Kiprani ne mogu da pronađu tolika sredstva. Osim toga, porast ukupnog iznosa koji je potreban za spasavanje Kipra mnogi analitičari nazivaju očekivanim. Uostalom, konačna cifra se može i razlikovati, smatra poznati finansijski stručnjak Dmitrij Tratas:
Prilično je težak zadatak obaviti reviziju u celoj zemlji. A upravo revizija je potrebna da bi se procenilo da li će ovaj iznos biti dovoljan za spasenje zemlje. Međutim, kao približna procena, to je sasvim normalna cifra. Jasno je da može biti korigovana na ovaj ili onaj način, kao što smo videli na primeru Grčke, može biti povećana. Ali, možemo se orijentisati na ovu cifru kao na prvobitnu procenu.
Priča se da je u Evropskoj komisiji napravljena potpuna putna karta: na koji način Kipar može da prikupi 13 milijardi evra. Brisel planira da nametne ostrvskoj državi bitno povećanje poreza, kao i plan za privatizaciju niza državne aktive. Osim toga, oko pola milijarde evra evropski činovnici predlažu da se ona angažuje na osnovu prodaje većeg dela zlata iz rezervi kiparske CB. Apeluju da se za prodaju ponudi 10 tona zlata. Uostalom, lavovski deo potrebne sume Kipar treba da prikupi konfiskacijom dela bankarskih uloga. Po računicama Evropske komisije „šišanje“ depozita velikih ulagača iz dve vodeće banke može da donese 10 i po milijardi evra. U referatu se ne precizira kolike gubitke će pritom imati klijenti banaka. Međutim, upravo ovo pitanje je centralno prilikom formiranja konačnog iznosa koji je potreban za pomoć Kipru. U ovo je uveren šef katedre za bankarstvo na ekonomskom fakultetu Više ekonomske škole Vasilije Solodkov.
Prvo je postojao problem s 18 milijardi dolara. To je iznos koji je prvobitno najavljen. Zatim je on počeo da se povećava, a onda da se smanjuje. Zapravo, koliko je novca potrebno biće jasno onda kad budu nastali uslovi, kad se bude znalo u kojoj meri će se „šišati“ depoziti preko 100 hiljada evra.
U međuvremenu su se pojavile detaljnije informacije o tome ko je tačno iz rukovodstva Kipra izneo novac iz banaka na ostrvu nedugo pre krize. Kako prenose grčki mediji, to su kćerka predsednika Kipra i Mihalis Saris, koji je nedavno napustio dužnost ministra finansija. Činovnik je svoju dužnost ostavio prošle nedelje. Njegovo mesto je zauzeo bivši kiparski ministar rada – Haris Georgiadis. Upravo on treba da razmatra novi plan za spasavanje ekonomije ostrva. Ovo pitanje će ministri finansija evropske zone razmotriti u petak u Dablinu.
Izvor: Glas Rusije
Tweet

Nastavak na BKTV News...