Izvor: Akter, 08.Sep.2015, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za proširenje prihvatnih centara 3,2 miliona evra
Mesto i tip novih prihvatnih centara koji će biti građeni uz pomoć EU zavisiće od potreba i procene Vlade Srbije, rečeno je danas u Delegaciji EU u Srbiji
„Za proširenje smeštajnih kapaciteta za migrante u Srbiji biće iskorišćeno 3,2 miliona evra. Tačni modaliteti i lokacija zavisiće od situacije na terenu i Vladine ažurirane procene potreba“, rečeno je EurAktivu u Delegaciji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Akter <<
Prema ranijoj izjavi predstavnika Delegacije, u Srbiji nije planirana izgradnja velikog prihvatnog centra o čemu se u javnosti dosta špekulisalo, a i premijer Srbije Aleksandar Vučić 7. septembra je, prema pisanju Blica, na sastanku sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel rekao da bi se mogli izgraditi montažni centri na granici sa Makedonijom, jugu Srbije, a možda i u Beogradu.
U pripremi je i plan vredan osam miliona evra za „upravljanje migracijama uz vođenje računa o zaštiti“ ljudskih prava na Zapadnom Balkanu i Turskoj, a glavni korisnici biće Srbija i Makedonija, pri čemu će glavne oblasti biti identifikacija i povraćaj migranata.
U Delegaciji ističu da sadašnja pomoć za suočavanje sa migrantskom krizom deo šire pomoći EU koja je od 2001. Srbiji za granice i migracije pomogla sa 80 miliona evra, između ostalog za izgradnju i renoviranje graničnih prelaza, opremu i IT infrastrukturu za bolje upravljanje granicama, nadogradnju i proširenje kapaciteta za azil, kao i pomoć za unapređenje efikasnosti sistema azila.
Srbija je, kako se ističe, dobila pomoć za sadašnju izbegličku krizu u roku od dve sedmice od zahteva, a prvi paket od 150.000 evra pruža Direktorat EU za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu preko Crvenog krsta.
„Ovim se pruža najneophodnija pomoć izbeglica,a migrantima i tražiocima azila u nardna tri meseca u Preševu, Bujanovcu, Subotici, Kanjiži, Zaječaru, Negotinu i Pirotu“, navodi se.
Dodaje se da je 26. septembra Evropska komisija odobrila dodatnih 1,5 miliona evra za hitnu pomoć izbeglicama i migrantima koji dolaze u Srbiju i Makedoniju, pre svega u pogeldu pijaće vode, higijene, zdravstvene zaštite, opremanja za zimu i osnovnu zaštitu najugroženijih poput porodica s malom decom i maloletnika bez pratnje.
Pomoć od 4 miliona evra namenjena je za jačanje granice imajući u vidu da je Srbija kandidat za EU, a zemlje na spoljnim granicama imaju osetne troškove za kontrolu granica, pre svega zbog migratornih pritisaka, navode u Delegaciji.
Na pitanje koliko kontrola granice može da pomogne u sadašnjoj situaciji, gde je uglavnom reč o izbeglicama koje beže od rata i sukoba i imaju pravo da zatraže azil, u Delegaciji odgovaraju da pogranične kontrole imaju ulogu.
„Aktivnosti u graničnim područjima trebalo bi s jedne strane da doprinesu borbi protiv lanaca krijumčara koji su se razvili u ovoj novoj krizi, a sa druge strane da podrže registrovanje i, posledično, razdvajanje onih koji beže od rata i progona i onih koji bi se mogli nazvati ekonomskim migrantima“, navodi se u odgovoru.
Tvining projekat u vrednosti od jedan milion evra za izradu novog Zakona o azilu namenjen je da Srbiji pruži najbolju ekspertsku podršku za usvajanje i primenu standarda EU, i deo je pregovaračkog procesa, a azil se obrađuje u okviru poglavlja 24.
Sistem azila EU je podložan promeni i sigurno će i pretrperi promene kao odraz talasa migracija sa Bliskog istoka i iz Afrike, navode u Delegaciji, uz napomenu da će predsednik Evropske komisije o tome govoriti i u prvom govoru o stanju u EU u Evropskom parlamentu 9. septembra.
