Izvor: Politika, 31.Jan.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većina podržava reforme za ulazak u EU
Na referendumu o učlanjenju u EU 41 odsto građana bi glasalo „za”, a 31 odsto „protiv”
Istraživanje o evropskoj orijentaciji građana Srbije pokazalo je da je podrška evropskim integracijama u proteklih šest meseci pala za osam odsto i da sada EU integracije podržava 41 odsto građana. Istovremeno čak 66 odsto građana podržava reforme koje su neophodne za ulazak u EU, dok 62 odsto građana podržava rešavanje problema u odnosima Beograda i Prištine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ovo su reči Milana Pajevića, direktora Kancelarije za evropske integracije, koji je juče na kratkoj konferenciji za medije u hotelu „Balkan” govorio o istraživanju, koje je za potrebe kancelarije radila agencija TNS Medijum Galup od 14. do 21. decembra, na uzorku od 1.006 ispitanika.
Pajević je podsetio da je ovo istraživanje rađeno posle oslobađajućih presuda Anti Gotovini i Mladenu Markaču, kao i Ramušu Haradinaju pred Tribunalom u Hagu i otvaranja punktova na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova. Pored toga, on je ukazao da podrška EU pada i u zemljama članicama, najviše kao posledica ekonomske krize i nespremnosti građana EU da svojim novcem finansiraju posrnule ekonomije drugih članica.
Prema rezultatima pomenutog istraživanja, jasno je da je podrška evrointegracijama spala na najniži nivou u poslednjih deset godina. S druge strane, na referendumu o učlanjenju u EU 31 odsto građana Srbije bi bilo protiv, 19 odsto njih ne bi glasalo, a osam odsto ispitanih je odgovorilo da ne zna ili je odbilo da odgovori na postavljeno pitanje.
Komentarišući nalaze koji govori o tome da 62 odsto ispitanih smatra da bi probleme odnosa Beograda i Prištine trebalo rešavati bez obzira na to što takva očekivanja ima i EU, kao i na onaj koji ukazuje da je praktično 78 odsto građana za reforme, Pajević je rekao da „da su građani, sa jedne strane, osetljivi na sve što doživljavaju kao političke uslove za članstvo, kao što je rešavanje naših odnosa sa Prištinom, ali da sa druge strane visoko cene potrebu da se svakodnevni život reformiše na način koji podržavaju evropski propisi i praksa”.
Među onima koji su se izjasnili protiv EU, 14 odsto ispitanih svoj stav objašnjava utiskom da bi članstvo Srbiji donelo više štete nego koristi, 13 odsto se tako oseća zbog pritisaka i uslovljavanja koje Srbiji dolaze iz EU, 13 odsto je svoje protivljenje obrazložilo činjenicom da su nas bombardovali, 11 odsto ne voli EU, a devet odsto smatra da će se u Srbiji ako uđe u EU živeti lošije i da nam sledi ekonomska propast.
Upitani šta po njihovom mišljenju u najvećoj meri usporava ili otežava ulazak zemlje u EU, gotovo polovina (tačnije 47 odsto) odgovorila je da je to politika stalnog uslovljavanja i ucena EU.
Povodom pada evroentuzijazma u Srbiji na decembarskih 41 odsto, podsetimo da istraživanja rađena za potrebe kancelarije u poslednjih nekoliko godina svedoče da se Srbija stalno nalazi „između euforije i evrofobije”. Izuzetan pad evroentuzijazma uočen je u septembru 2011. godine, nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji, kada je za pridruženje EU bilo 46 odsto građana, a protiv 37 odsto. Najveća podrška evrointegraciji zemlje bila je u novembru 2009, kada je ovaj proces podržavalo 73 odsto građana.
Zanimljivo je i da je u decembru 21 odsto građana reklo da će EU prevazići sadašnje probleme i da je pred njom dobra budućnost, naspram podatka da je šest meseci ranije 16 odsto ispitanika delilo takvo mišljenje. Da će se EU raspasti smatra 29 odsto ispitanih, a u junu takvo mišljenje imalo je 25 odsto građana.
B. Čpajak
objavljeno: 01.02.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
