Izvor: Politika, 11.Jul.2015, 13:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Varufakis: Do „gregzita” je dovela politika EU

LONDON – Grčka finansijska drama dominira u medijskim naslovima već pet godina iz jednog razloga - zbog tvrdoglavog odbijanja naših kreditora da nam daju suštinske olakšice na dug, piše doskorašnji grčki ministar finansija, Janis Varufakis, u današnjem broju britanskog lista Gardijan.

Zašto se oni, uprkos zdravom razumu, mišljenju Medunarodnog monetarnog fonda i svakodnevnoj praksi u kojoj se bankari sučavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa pritisnutim dužnicima, protive restrukturiranju duga, pita Varufakis u tekstu, i dodaje da se odgovor na to pitanje ne može naći u ekonomiji, već da on leži duboko u lavirintima evropske politike.

„Grčka je 2010. godine postala nesolventna zemlja. Za njen dalji ostanak u evrozoni postojale su dve opcije: prva razumna, koju bi preporučio svaki bankar - restrukturiranje duga i reformisanje privrede; i toksična opcija - povećanje novih kredita entitetu pred bankrotom, koji se pravi da je i dalje solventan”, piše biši grčki ministar finansija.

Zvanična Evropa je, kako dodaje, stavila spasavanje francuskih i nemačkih banaka izloženih grčkom javnom dugu iznad grčkog socio-ekonomskog razvoja.

Restrukturiranje duga bi bi podrazumevalo gubitak za bankare u pogledu njihovih udela u grčkom dugu. Izbegavajući da u svojim parlamentima priznaju da će domaći poreski obveznici opet morati da plate ceh neodrživih novih kredita njihovih banaka, zvaničnici EU su predstavili nesolventnost grčke države kao problem nelikvidnosti, i opravdali „spasilačke kredite” kao primer „solidarnosti” sa Grcima, piše Varufakis.

Da bi upakovali „cinično prebacivanje nepovratnih privatnih gubitaka” na pleća poreskih obveznika, za uzvrat su, kao izraz „čiste ljubavi”, nametnuli rekordno strogu štednju Grčkoj, čiji je nacionalni dohodak, iz kog treba da se otplaćuju novi i stari dugov, smanjen za više od četvrtinu, navodi on.

„Da se to ne može dobro završiti, potrebna je matematička stručna jednog pametnog osmogodišanjaka”.

Kada jednom ova, kako kaže Varufakis, „prljava igra bude završena, Evropa će automatski tražiti drugi razlog da odbije razgovare o restrukturiranju duga- sada bi to pogodilo džepove građana Evrope!”.

„I tako su uvedene još veće doze štednje, dok je dug rastao, što je primoralo kreditore da povećavaju kredite u zamenu za još rigoroznije mere štednje”, kostatuje on.

Varufakis ističe da je nova vlada levičarske partije Siriza izabrana sa mandatom da stavi tačku na ovu „zlokobnu sudbinu”, da traži restrukturiranje duga i okonča štednju koja osakaćuje zemlju.

Pregovori su, prema njegovom mišljenju, dospeli u ćorsokak iz jednog prostog razloga - „poverioci nastavljaju da isključuju bilo kakvo opipljivo restrukturiranje, insistirajući na tome da će grčki neotplativi „parametarski” vratiti najslabiji Grci , njihova deca i njihovi unuci”.

„U prvoj nedelji kao ministar finansija posetio sam Jerena Dajselbluma, predsednika evrogrupe, koji me je stavio pred težak izbor, da prihvatim 'logiku' spasilačkog paketa pomoći i odustanem od bilo kakvih zahteva za restrukturiranje duga, ili će sporazum o kreditu doživeti „krah”, s neizrecivim posledicama zatvaranja grčkih banaka”.

Podsećajući da je usledilo pet meseci pregovora u uslovima „monetarnog gušenja”, i dirigovanog rada banaka pod nadzorom i upravom Evropske centralne banke, Varufakis tekst u Gardijanu završava podsećanjem na poruku jednog zidnog grafita:

„Ako ne kapituliramo, uskoro ćemo se suočiti sa kontrolom kapitala, kvazi-radom bankomata, produženim neradom banaka i, na kraju, s 'gregzitom'“.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...