Izvor: B92, 27.Okt.2016, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ustav Srbije mora da se menja tokom puta ka EU"
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić izjavila je da aktuelni Ustav Srbije mora da se menja tokom procesa pridruživanja Srbije EU.
Ona je rekla i da treba insistirati da se Srbija definiše kao republika svih onih koji u njoj žive.
"Što ovaj ustav kraće traje, to bolje. Ali, preduslov je da se menja na bolje", kazala je ona u sredu uveče na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine "Ustav >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije - deset godina posle" i dodala da nije optimista po tom pitanju.
Prema njenim rečima, tokom ustavne reforme treba insistirati da se Srbija "definiše kao republika svih onih koji u njoj žive, bez favorizovanja jedne nacije".
Dodala je da treba insistirati i da se sudstvo odista konstituiše kao treća vlast u državi, jer se u suprotnom ne može ni u elementarnom smislu govoriti o vladavini prava.
Kada je u pitanju ustavni položaj Vojvodine Vesna Rakić Vodinelić navela je da treba insistirati da Vojvodina ima i zakonodavna ovlasćenja, jer bez toga nema ni autonomije.
"Položaj Vojvodine je u Ustavu namerno neuređen i ona je svedena na lokalnu samoupravu. Mene ne bi iznenadilo da se u nekom daljem razvoju situacije postavi pitanje ukidanja Vojvodine kao pokrajine", ocenila je Vesna Rakić Vodinelić.
Ona je rekla da je Ustav Srbije iz 2006. godine konstituisao jednu čvrsto centralizovanu državu.
Istoričar Milivoj Bešlin ocenio je da se položaj Vojvodine neće menjati bez radikalizacije prilika i u Vojvodini i u Srbiji.
"Sadašnja situacija sve dublje nas uvlači u centralizam i u siromaštvo", rekao je Bešlin.
On je dodao da iz Vojvodine treba da stignu radikalniji zahtevi za promenu položaja te pokrajine.
"Na tome treba da se insistira iz Vojvodine i toga se ne treba plašiti, jer Vojvodina nema šta da izgubi", rekao je Bešlin i dodao da je Srbija kroz istoriju veoma često menjala ustave i nikada se nije pomirila sa formiranjem pokrajina niti je odustala od matrice srpskog nacionalizma.
Bešlin dodao da je istorijski potvrđena korelacija između stepena autonomije Vojvodine i njenog bogatstva, odnosno što je Vojvodina autonomnija, to je bogatija.
Ekonomski novinar Dimitrije Boarov rekao je da lokalne samouprave i Vojvodina raspolažu samo sa 11,5 odsto javnih sredstava, dok centralna vlast institucionalno raspolaže sa 88,5 odsto svih sredstava a faktički i sa više.
"Takva koncentracija finansijske moći ubija svaku lokalnu inicijativu, umrtvljuje društvo i vodi ka despotskoj organizaciji vlasti. Svaki centralizam uvek završava u velikoj korupciji", kazao je Boarov.
On je ocenio da je teritorijalna organizacija vlasti u Srbiji gotovo nedodirljiva tema, a demonizuju se sve autonomističke snage i suzbijaju se bilo kakve ideje o formiranju drugih autonomija u drugim delovima Srbije.
Prema njegovim rečima, vojvođanski bruto društveni proizvod je manji od proseka Srbije, što se nije desilo nikada u proteklih 100 godina.
"Takvo siromašenje Vojvodine može da proizvede radikalniju borbu ljudi za sopstvene ekonomske interese", ocenio je Boarov.
