Izvor: B92, 10.Sep.2013, 12:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Upozorenja EU Hrvatskoj ne prestaju

Zagreb -- Evropska unija ne prestaje da upozorava Hrvatsku na posledice koje bi ta država mogla imati zbog izmene Zakona o evropskom nalogu za hapšenje.

Hrvatskim zakonom bi, naime, od izručenja državama članicama bili pošteđeni mnogi počinioci krivičnih dela, među kojima i bivši funkcioner jugoslovenske tajne službe Josip Perković.

Evropska poverenica za pravosuđe Vivijana Reding je komentarišući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << taj zakon, kolokvijalno nazvan “Lex Perković”, izjavila da joj je veoma žao, ali da hrvatska vlada radi loše za Hrvatsku i njen ugled.

Dan nakon priključenja EU Hrvatska je dobila osamdesetak zahteva za izručenje, među kojima je i zahtev Nemačke za izručenje Perkovića, koji se sumnjiči za ubistvo hrvatskog emigranta i nekadašnjeg direktora Ine Stjepana Đurekovića, jula 1983. godine u Bavarskoj. Inače, Perkovićev sin Saša zaposlen je kao savetnik u kabinetu hrvatskog predsednika Ive Joispovića.

U izjavi za RTL, Redingova je juče u Strazburu rekla da je Evropska komisija “čuvar" hrvatskog ugovora o priključenju i da, ako postoji država koja ne poštuje ono što je potpisala i ide protiv reči, obećanja i protiv zakona, onda je odgovornost te komisije da kaže da to tako ne može.

"Nažalost, jako mi je žao što to moram reći, Hrvatska, ne hrvatski građani, nego hrvatska vlada, radi jako loše za Hrvatsku i za njen ugled”, rekla je Redingova, preneli su hrvatski mediji.

Zagrebački “Večernji list” takođe je preneo upozorenje jednog neimenovanog funkcionera EU koji je rekao da se hrvatski premijer Zoran Milanović “igra sudbinom svih hrvatskih građana" koji očekuju njen ulazak u šengensku zonu.

Navodeći da je reč o zvaničniku EU koji je upoznat s raspravom koja se u Evropskoj komisiji vodi o mogućim sankcijama Hrvatskoj u slučaju da Zakon o evropskom nalogu za hapšenje ili “Lex Perković” ne bude promenjen po hitnom postupku, list piše da ako i kada EK odluči da kazni Hrvatsku zbog nepoštovanja evropskih propisa, te sankcije najverovatnije neće biti uskraćivanje novca iz kohezijskog fonda i strukturnih fondova, već upravo iz manjeg, ali veoma važnog fonda koji služi pripremi Hrvatske za što brži ulazak u Šengen.

U toj stavki budžeta EU za Hrvatsku je ove godine rezervisano 40 miliona evra, a od 2014. do 2020. dodatnih 203,7 miliona evra. Ukupno 243,7 miliona evra moglo bi, dakle, biti zamrznuto ne promeni li Hrvatska zakon koji, kako naglašavaju u Briselu, krši evropske propise. “Ako dođe do aktiviranja člana 39. hrvatskog pristupnog ugovora, kazna će biti u obliku zamrzavanja novca koji je predviđen za pripremu Hrvatske za ulazak u Šengen”, rekao je za “Večernji” dobro upućeni zvaničnik EU koji je, kako se navodi, želeo da ostane anoniman jer nije ovlašćen da otkrije opcije koje EK priprema.

Dodao je da svi u Komisiji koji su upućeni u proces pregovaranja i primanja Hrvatske u EU nameravaju da podrže potpredsednicu EK Reding ako ona na kolegijumu poverenika predloži da se na Hrvatsku primeni član 39 zbog neispunjavanja obaveza. List, naime, podseća da je Redingova zapretila da će aktivirati pomenuti član hrvatskog pristupnog ugovora koji predviđa "odgovarajuće mere", a pravni stručnjaci i birokrate EU su proteklih sedmica proučavali koje bi to tačno mere mogle biti.

Portparolka EK Pia Ahrenkilde Hansen izjavila je juče da kolegijum evropskih poverenika, koji danas zaseda u Strazburu, na dnevnom redu nema pitanje Hrvatske i primene Evropskog naloga za hapšenje.

Nastavak na B92...