Izvor: RTS, 21.Jul.2013, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište EU: Šta je namaz, a šta džem
Iako je tržište EU jedinstveno, postoje i posebni propisi. Različit je sistem deklarisanja, pa ono što je u jednoj zemlji voćni namaz u drugoj je džem, ono što je u jednoj zemlji sok, u drugoj može biti nektar. Iskustva velikih domaćih izvoznika hrane na tržište EU govore da je Švedska, na primer, liberalnija od ostatka Evrope.
Više od od 60 odsto srpskog izvoza odlazi u Evropsku uniju. Tržište sa više od pola milijarde potrošača zahteva poštovanje evropskih normi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i standarda, uvođenje sertifikata, a kvalitet proizvoda i njihova kontrola se podrazumevaju. Društvena odgovornost i zaštita životne sredine samo su deo onoga što se traži. Iako je tržište Unije jedinstveno, postoje i posebni propisi, različiti od zemlje do zemlje.
Domaći proizvodi najčešće završe u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i Sloveniji. Iskustva velikih domaćih izvoznika hrane na tržište Unije govore da je Švedska, na primer, liberalnija od ostatka Evrope. Tamo kvalitet proizvoda i dobar nastup, kažu, obezbeđuju dalji plasman proizvoda.
"U poslovanju na tržištu Evropske unije izdvajamo činjenicu da postoji različit sistem deklarisanja, dakle ono što je u jednoj zemlji voćni namaz u drugoj je džem. Ono što je u jednoj zemlji sok, u drugoj može biti nektar, tako da se na to mora obratiti posebna pažnja", kaže Nataša Bojanić iz "Fudlenda".
Domaći proizvođači su sve bolji, ocenjuju u jednom nemačkom trgovinskom lancu koji godinama posluje u Srbiji.
Jelena Popović iz lanca "Metro keš end keri" kaže da i pored toga što nisu u obavezi sve veći broj srpskih proizvođača ispunjava najviše standarde kvaliteta propisane po zakonima Evropske unije i ti proizvodi se već nalaze na tržištu Srbije.
"Samim tim oni imaju ogromnu prednost u izvozu van granica Srbije. Već više od 100 proizvođača kroz naš sistem izvozi svoje proizvode u osam zemalja EU", kaže Jelena Popović.
Za prodaju u Evropskoj uniji traže se posebni standardi i tehnički propisi. Njihovo uvođenje je investicija u budućnost, jer obezbeđuje konkurentnost proizvoda, smatraju stručnjaci.
Kristina Đurić iz Privredne komore Srbije kaže da uvođenje standarda i tehničkih propisa podiže cenu proizvoda.
"Veći je pritisak na mala i srednja preduzeća koja uvode standarde, nego na one koji su već konkurentni i da cena koštanja standarda zavisi od delatnosti firme, odnosno od proizvoda o kome se radi", kaže Đurićeva.
Od januara do maja ove godine, plasman domaćih proizvoda na tržište zemalja Unije za četvrtinu je veći nego lane i iznosi dve i po milijarde evra.
