Izvor: RTS, 06.Jan.2015, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tradicionalni proizvodi, od trpeze do izvoza
Praznična trpeza ne bi bila potpuna bez tradicionalnih specijaliteta, koji bi mogli i u izvoz, ali samo ako se prilagode strogim regulativama bezbednosti hrane. Stručnjaci procenjuju da treba 11 godina kako bi se srpska poljoprivreda prilagodila standardima EU.
Bračni par Trtović iz Komarana kod Nove Varoši, pre osam godina ostali su bez posla, a onda su se okrenuli isključivo proizvodnji zlataskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sira. Tako su prošle godine stigli i do međunarodnog sajma u Dubrovniku.
Proizvođač zlatarskog sira Milanka Trtović kaže da je cena njihovog proizvod na sajmu bila 15 evra po kilogramu i da su se ljudi oduševili.
"Znači, nije im bilo skupo da plate, što znači da bi taj proizvod imao prođu i mogao bi na stranom tržištu lepo prođe, samo nam je neophodna papirologija", kaže Milanka Trtović.
Nedostaje im korak do ispunjavanja HACCP standarda, ali je za izvoz u zemlje Evropske unije potrebno i povezivanje u klastere, udruženja ili zadruge.
"Ljudi u celoj regiji bivše Jugoslavije vrlo su podozrivi, jer su to povezali sa nekim socijalističkim zadrugama, koje su postojale. Međutim, bez toga nema prodora na tržište. Samostalni, mali proizvođači s malom proizvodnjom teško da mogu doći na evropsko tržište i biti konkuretntni. Samo objedinjeni i zajedno", kaže Gordan Markotić, ambasador Hrvatske u Srbiji.
"Sad pod ovim uslovima je to vrlo teško, mora da zaživi neko poverenje", kaže Milanko Trtović, proizvođač zlatarskog sira.
"Bilo je nekih pokušaja, ali to nije uspelo, ali sad se priča malo na veća vrata da ćemo uspeti da se udružimo", kaže Milija Brković, proizvođač suhomesnatih proizvoda.
Porodica Brković kaže da su do HACCP standarda prešli vrlo skup i težak put, koji prati velika papirologija i posebna organizacija u seoskom gazdinstvu.
"S obzirom da nas u porodici ima pristojan broj, onda smo se raspodelili, tako da svako po jedan deo u timu odrađuje", kaže Nikola Brković, proizvođač suhomesnatih proizvoda.
U užičkim krajevim sve više gazdinstava okreće se standardizaciji, ali je za većinu to pitanje nepoznanica. Najveći broj proizvođača čeka na odgovore, uputstva i pojašnjenja iz nadležnog ministarstva ili stručnih službi.
