Izvor: B92, 13.Jun.2013, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav Holanđana i Nemaca isti?
Beograd -- Stav Holandije u vezi sa tim da li Srbija zaslužuje datum najverovatnije će biti identičan kao i konačna odluka Nemačke, saznaje Danas.
Vlada Holandije još nije izrazila svoj stav o tome da li Srbija zaslužuje da ovog meseca dobije datum za početak pregovora o članstvu u EU ili samo takozvano zeleno svetlo za nastavak evropske integracije, ali list Danas saznaje iz izvora bliskih holandskom parlamentu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Hagu, da će biti identičan nemačkom.
Prema rečima sagovornika lista Danas, pre dve sedmice održan je nemačko-holandski samit, "što se ne događa često", i dve zemlje su "po svoj prilici usaglasile svoje napore kada je reč o evropskim pitanjima koja će se razmatrati u bliskoj budućnosti".
"Nemačka ne voli da bude usamljena u Briselu dok se raspravlja o kontroverznim pitanjima", navode izvori lista Danas, koji dodaju da "nije ni potrebno da se Holanđani ovih dana eksplicitno izjašnjavaju kada su tu Nemci".
U Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, ni u Ambasadi te države u Beogradu juče nismo dobili odgovor na pitanje kakva se odluka o Srbiji može očekivati ovog meseca, dok je u kabinetu šefa srpske diplomatije Ivana Mrkića Danasu rečeno da im nije poznato da se "Holanđani usklađuju s Nemcima". "Svakako očekujemo pozitivan ishod", kažu u MSP Srbije.
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da je "moguće da će Nemci tražiti saveznike kao što su Holanđani" u slučaju da Bundestag usvoji stav da Evropski savet 28. juna ne treba da odredi konkretan datum početka pregovora Srbije sa EU.
"Nijedna članica Unije, osim Nemačke, nije javno rekla da ima određene zadrške kada je reč o dodeljivanju datuma Srbiji, ali činjenica je da svi pažljivo prate proces sprovođenja Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, od čega najviše zavisi ishod samita Evropskog saveta. Primetno je da na tehničkom nivou ima teškoća i da je neophodno maksimalno angažovati i političke resurse kako bi u praksi bilo sprovedeno ono što je dogovoreno s Prištinom, jer je rok izuzetno kratak", ukazuje Aleksandra Joksimović.
Predrag Simić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za Danas da je činjenica da je Holandija "bliska" s Nemačkom, kada je reč o važnim pitanjima poput proširenja Evropske unije.
"Holandija, kao i Nemačka, spada u takozvanu severnu grupu država EU i članica je evrozone, a takve zemlje generalno imaju slične ili iste stavove. U tom kontekstu, postoji verovatnoća da će Holanđani slediti kurs Nemaca i ovoga puta, ali ne treba izgubiti iz vida ni uticaj Amerikanaca na njihova gledišta, kao što je bio slučaj pre nekoliko godina u vezi sa saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom", komentariše Simić.
Nemački savezni parlament Bundestag, na sednici zakazanoj za 27. jun, odlučivaće o tome da li će Berlin podržati početak pregovora o članstvu Srbije u EU. Odluka Bundestaga, koja će biti doneta dan uoči zasedanja Evropskog saveta, obavezujuća je za vladu kancelarke Angele Merkel.
Kako je ranije nagovešteno, Hrišćansko-demokratska unija, stranka nemačke kancelarke, predložiće Bundestagu da usvoji stav da datum za početak pregovora bude određen tek nakon što Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u potpunosti bude sproveden. Ipak, izvori lista Danas u Berlinu objašnjavaju da postoji mogućnost izmene scenarija, odnosno da CDU, ključna stranka vladajuće koalicije, još nije "izašla u javnost sa zvaničnim stavom i da sve zavisi od primene briselskog sporazuma".
U najvećoj nemačkoj opozicionoj stranci, Socijaldemokratskoj partiji (SPD), misle potpuno drugačije. Knut Flekenštajn, funkcioner SPD i poslanik Evropskog parlamenta, ocenio je u nedavnom razgovoru za Danas da Bundestag treba da pošalje "jasan signal Srbiji" da je Nemačka želi u EU. "Odluka koja bi podrazumevala samo zeleno svetlo bila bi neodgovorna. Srbija je uradila svoj domaći zadatak i sada joj treba to priznati", istakao je Flekenštajn.
