Izvor: RTS, 01.Okt.2018, 13:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta sledi posle referenduma u Makedoniji?

Dan posle formalno-pravno neuspešnog referenduma u Makedoniji o promeni imena te bivše jugoslovenske republike i njenom priključenju EU i NATO-u, koji je bio najavljen kao istorijski i sudbinski, na vidiku nema nikakvog rešenja. Zaključak stručnjaka, domaćih i stranih medija je da je referendum potvrdio duboku podeljenost makedonskog društva i da su otvorena nova pitanja koja državu vode u još dublju političku krizu. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
S obzirom na to da referendum nije bio obavezujući, ratifikacija sporazuma sa Grčkom o novom imenu Makedonije naći će se na dnevnom redu parlamenta, ali će za njegovo potvrđivanje biti potrebna dvotrećinska većina poslanika.

U suprotnom, u Makedoniji će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori od kojih, međutim, smatraju poznavaoci prilika, ne treba očekivati mnogo ukoliko se prethodno ne izmeni Izborni zakon i ne pročisti birački spisak.
Poslednji popis u Makedoniji bio je 2002. godine. Prema rezultatima poslednjeg popisa, Makedonija je imala nešto više od 2,2 miliona stanovnika – 64 odsto su bili Makedonci, 25 odsto Albanci.
Pokušaj da se 2011. sprovede redovan popis završen je neuspešno, pošto su nekoliko dana pre početka, više članova Državne popisne komisije, kao i njen predsednik, podneli ostavku.
Na jučerašnjem referendumu je bilo 1.806.337 građana Makedonije s pravom glasa, dok je 1991. godine na referendumu o nezavisnosti Makedonije pravo glasa imalo 1.495.807 građana.
I dok aktuelna vlast i deo međunarodne zajednice smatraju da je referendum uspeo jer se odazvalo više od 620.000 birača, od kojih je više od 90 odsto glasalo "za", deo građana i najuticajnija opoziciona parija VMRO-DPMNE smatraju da je izjašnjavanje građana propalo zbog nedovoljnog odziva.

Stručnjaci smatraju da su sve opcije i dalje na stolu, a da bi vanredni parlamentarni izbori trebalo da budu krajnja opcija s obzirom na to da, kako kažu, Makedonija u ovom trenutku ima i druge prioritete.
Većina se slaže da je ulog veliki i da zemlja ne sme propustiti šansu koju sada ima. Sada je sve vraćeno na političku scenu sa očekivanjima da dogovor zajedno postignu politički lideri, vlasti i opozicije, ali se u ovom trenutku, posebno nakon njihovih prvih reagovanja na jučerašnji referendum, čini da će to biti teško, gotovo pa i nemoguće.
VMRO-DPMNE nema nameru da podrži sporazum sa Grčkom o promeni imena Severna Republika Makedonija, a celu referendumsku kampanju ocenila je štetnom.
Lider te stranke Kristijan Mickoski, ohrabren ishodom referenduma, želi da vidi kraj političke karijere premijera Zorana Zaeva, koji pak tvrdi da neće napustiti put koji je započeo, a to je ratifikacija sporazuma sa Grčkom i članstvo zemlje u EU i NATO-u.
On, naime, smatra da je više od 620.000 glasova građana na referendumu dovoljan broj za realizaciju sporazuma sa Atinom i očekuje od opozicije da podrži sporazum u parlamentu.

Zaev smatra da bolji sporazum sa Grčkom nije moguće postići, i da EU i NATO za Makedoniju nemaju alternativu. Premijer je pozvao Mickoskog i njegove poslanike da nacionalne interese stave ispred stranačkih.
Za VMRO-DPMNE je sporazum sa Grčkom "mrtav", a Mickoski očekuje da Zaev održi reč i podnese ostavku.
On smatra da je narod na jučerašnjem referendumu jasno pokazao da je vlada Zaeva pala.
Međunarodna zajednica pažljivo prati celu situaciju, jer i njeni ulozi su bili preveliki i smatra da akcenat treba da bude na stabilnosti celog regiona.
Ukoliko Makedonija bude odlučila da ide protiv volje SAD i EU, to bi, upozoravaju stručnjaci, značilo potpunu izolaciju zemlje, ali i pojedinih političara i njihovih partija.
Analitičari Marsel Biljalji i Imer Selmani stoga ukazuju da je za konačnu odluku potrebno vreme da vlast obezbedi dvotrećinsku većinu, a tome, kažu, moraju da prethode ozbiljni politički pregovori stranaka.
Pritom, kaže Selmani, vlada nikako ne bi smela da dozvoli da u tim pregovorima bude ucenjena.
Savetnik premijera Biljalji smatra da sada nije vreme za vanredne izbore i da VMRO ne može baš da se raduje rezultatima referenduma.
Smatra da, ako opozicija misli da je jaka, onda je, kaže, trebalo da izađe na referendum, a ne da se krije iz bojkota.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na RTS...