Izvor: B92, 03.Dec.2014, 18:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta ćemo bez Nabuka i Južnog toka?

Evropska unija intenzivno proučava posledice obustavljanja izgradnje gasovoda Južni tok, a u planu je serija sastanaka kako bi se rešila novonastala situacija.

"Sve će biti jasnije nakon konferencije o energiji u Sofiji, sledeće nedelje", rekla je novinarima u Brisleu portparolka EK za pitanja energije, Ana-Kajza Itkonen.

Sastanak u Bugarskoj, na kome će učestvovati ministri energije devet članica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << EU, koje su direktno ili indirektno pogođene odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina da se prekinu radovi na izgradnji gasovoda, održaće se 9. decembra.

"Ovaj skup je bio odavno zakazan, s tim što će Južni tok sigurno biti jedna od glavnih tema", izjavila je ona.

U Komisiji odbacuju Putinove tvrdnje da se EU protivila izgradnji gasovoda, već tvrde da su samo insistirali da on radi u skladu sa evropskim propisima, koji zabranjuju da ista firma bude i vlasnik gasovoda i jedini distributer gasa.

Oni podsećaju da je ruski gasni gigant Gasprom odavno podneo Komisiji zahtev za izuzeće iz ovog pravila za gasovod Opal, koji najvećim delom prolazi kroz Nemačku, ali da to nikada nije učinio u slučaju Južnog toka.

"Da su Rusi podneli zahtev, svakako bismo ga razmotrili, ali nismo mogli da dozvolimo da Moskva kroz seriju bilateralnih ugovora sa pojedinačnim članicama zaobiđe zakone i institucije EU", rekao je Tanjugu jedan evropski funkcioner koji je želeo da ostane anoniman.

Među članicama, najviše je pogođena Bugarska, kroz koju je trebalo da prođe dobar deo Južnog toka, ali i Mađarska, koja je računala na značajne prihode od tranzita gasa.

Londonski Fajnenšel Tajms piše da su predstavnici ove dve zemlje burno reagovali na Putinovu odluku na sastanku sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini u ponedeljak.

"Otkazan je Nabuko, otkazan je Južni tok, šta sad da radimo?" upitao je prema ovom listu mađarski ambasador, osvrćući se na alternativni evropski gasovod koji je takođe trebalo da prolazi kroz Mađarsku, a otkazan je prošle godine.

U međuvremenu, Slovačka, kako se nezvanično saznaje, priprema sopstveni projekat gasovoda prema južnoj Evropi, ali za sada je o tome nema detalja, dok Hrvatska predlaže ubrzane radove na postrojenju za skladištenje tečnog gasa na Krku.

"Pažljivo razmatramo razne mogućnosti, ali ministri tek treba da razgovaraju o tim idejama", rekla je Itkonen.

U Briselu kažu da snabdevanje EU gasom ove zime neće biti ugroženo, jer su skladišta puna, a tranzit kroz Ukrajinu bi nakon dogovora sa Moskvom i Kijevom prošlog meseca trebalo da teče nesmetano. Problem je, dodaju, u materijalnoj šteti koje su pretrpele zemlje koje su investirale u Južni tok.

"Na žalost, ne postoje zakonski mehanizam po kome bi se te zemlje obeštetile, jer su ugovore sklapale direktno sa Gaspromom, a ne preko Brisela", kažu u EK.

Drugi, dugoročniji problem je zavisnost EU od ruskog gasa, ali on je sada u drugom planu zbog drastičnog pada cena nafte, što umanjuje potražnju za gasom.

U EU odlučno odbacuju spekulacije da bi, u zamenu za nastavak izgradnje Južnog toka, mogli da dozvole Gaspromu da ostane jedini ditributer i time ga izuzmu iz pravila takozvanog Trećeg energetskog paketa.

"Da li je Južni tok stvarno mrtav, ili je reč o Putinovom taktičkom potezu, morate da pitate njega, ali svaki gasovod u EU mora da bude potpuno u skladu sa evropspskim zakonima", bila je kategorična Itkonen.

Nastavak na B92...