Izvor: S media, 04.Feb.2012, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska cigareta najjeftinija
Nekada su tajnim kanalima stizale u Srbiju. Danas tim istim putevima idu u kontra smeru. Pušači u Srbiji konzumiraju skoro najjeftinije cigarete u Evropi. Kako se budemo približavali Evropskoj uniji svaka pakla će tanjiti sve veći deo novčanika. Tako će i krijumčarenje srpskog duvana biti sve manje isplativo.
S media istražuje: Kako da zauvek ostavite cigarete
Akcize na cigarete veće >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za deset dinara
Crnogorski carinci pomažu šverc na Kosovo
Potrošačima koji uživaju u ovom poroku i trenutni cenovnici deluju precenjeno. Istina je da su oni u susednoj Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj skoro trostruko "teži". Makar u tome se našim kupcima isplati neusklađenost sa Evropom. U Srbiji je trenutno 1.000 cigareta opterećeno sa 30 evra akciza, a u Evropi će od 2014. opterećenje biti 90 evra na istu količinu.
Mlađe članice EU imaju rok do 2018. godine da se prilagode ovom iznosu, a Srbija bi ga mogla dostići 2020. kada bi svake godine podizala opterećenje za 10 odsto. Stručnjaci, pritom, upozoravju da ako tome težimo, akcize moramo da podižemo postepeno. U suprotnom, mogli bismo da doživimo rumunski scenario, kada je zbog naglog skoka cena cigareta buknulo "crno" tržište
Nizak standard - jeftini poroci
Druga strana medalje je i nizak standard naših potrošača. Jer, da znaju da neće izgubiti kupce proizvođači bi digli cene svojih brendova. Kupovna moć je, međutim, sve manja, pa su pojedine fabrike posle povećanja akciza i poskupljenja cene pojedinih paklica vratile "u rikverc".
-Kompanija "Filip Moris" je snizila cene pojedinih cigareta marke "marlboro" i "filip moris" za 10 dinara po paklici, kao i "bond strit" i "best eksport" za pet dinara po paklici. Nove cene stupile su na snagu 31. januara 2011. godine. Odlukom da snizi cene "Filip Moris" nastavlja da se prilagođava složenim tržišnim prilikama - izjavila je Jelena Pavlović, direktor sektora korporativnih poslova kompanije.
Rast akciza na cigarete svakako je ključna determinanta za formiranje cene cigareta na tržištu. Trenutno, kako ističu u "Filip Morisu", od maloprodajne cene cigareta od 100 dinara, koje se proizvode u Nišu, čak 88 dinara odlazi na akcize i porez na dodatu vrednost.
- Na srpskom tržištu cigareta na cene utiču dve suprotne tendencije - stalni rast poreza i oštra tržišna utakmica, u uslovima oslabljene kupovne moći potrošača - kaže Jelena Pavlović.
Na duži rok, dodaje ona, ovakva situacija neodrživa je, jer ugrožava zaposlenost i prihode čitavog proizvodno prometnog lanca duvanske industrije, koji je do sada bio stabilan sektor privrede.
Zato je, ističu dalje u ovoj kompaniji, u vođenju akcizne politike, pored utvrđivanja optimalne visine poreskog opterećenja, ključno pitanje uspostavljanje adekvatne strukture akciza. Poslednja decembarska izmena zakona predstavlja korak u dobrom pravcu: povećanje značaja specifične akcize i poboljšanje delotvornosti minimalne akcize.
Šverc cigareta opet cveta
U Srbiji još "cveta" šverc cigareta. Za razliku od devedesetih godina, kada su tajnim putevima stizale u našu zemlju, sada uglavnom idu van granica. Paklice koje je tokom 2011. zaplenjene vredele su milion evra. Boksovi najčešće samo prolaze kroz Srbiju, a stižu preko Kosmeta, iz ilegalnih fabrika u Crnoj Gori i Albaniji. Deo tih paklica ostane i u Srbiji i prodaje se po povoljnijim cenama na gradskim pijacama. Tako se na novobeogradskom buvljaku paklica "marlbora" bez akcizne markice može kupiti i za 110 dinara, dok je na kioscima 170 dinara.
Kada se sve ukalkuliše - akcize, standard i zarada proizvođača - evropska statistika pokazuje da na Starom kontinentu najjeftinije prolaze pušači u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Paklu plaćaju manje od trećine evropskog proseka. Tek za koji procenat su skuplje cigarete u BiH i Albaniji.
Naš pušač bi nagrabusio kada bi bez cigareta ostao u Norveškoj ili Irskoj, jer tamo svaka pakla košta barem duplo više nego što je evropski prosek. O zdravlju svojih stanovnika brinu i Britanci, pa kod njih ovaj artikal za 66 odsto prevazilazi prosek Starog kontinenta.
Novosti
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
