Izvor: Politika, 06.Dec.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija pod visokim pritiskom EU i Rusije
U „Gaspromu” iznenađeni što Evropska komisija tek sada, kada je izgradnja gasovoda poodmakla ističe neophodnost revidiranja ugovora zaključenih sa zemljama kroz koje prolazi „Južni tok”
Upozorenja nemačka kancelarke Angela Merkel upućena pre godinu dana Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije „da EU neće odstupiti od trećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << energetskog paketa”, iako je prvi čovek Rusije tada objasnio „da je to štetan dokument” postala su naprasno glavna tema ne samo na relaciji Rusije EU nego i zemalja preko kojih „Južni tok” treba da prođe.
Slučajno ili ne „podizanje pritsika u gasovodu“ koncidira sa događajima u Ukrajini, njenim odbijanjem da nastavi put ka članstvu u EU i okrene se Rusiji.
Ministarstvu energetike Rusije stigao je juče i zvaničan dopis Evropske komisije o neophodnosti revidiranja ugovora zaključenih sa zemljama uključenim u izgradnju gasovoda „Južni tok”, rekao je zamenik ministra Anatolij Janovski.
– Mi ćemo pokrenuti dijalog s našim partnerima, strogo vođeni normama međunarodnog prava, kazao je Janovski, a prenosi agencija Ria novosti. Ovim je EU praktično poslala poruku da ne odustaje od toga da se zaštiti od ruskog monopola i da gasovod ne može biti u rukama isporučioca gasa.
Odgovarajući na poslednje pritiske iz Brisela iz „Gasproma” je juče saopšteno da je standardna praksa da se velike prekogranične investicije podrže međudržavnim ugovorima kako bi se obezbedila pravna sigurnost i stabilnost za investitore.
U „Gaspromu”, objašnjavaju, da oni nisu potpisnici ovih ugovora, ali da je njihov sadržaj godinama dostupan javnosti. Zato su i iznenađeni i razočarani da je Komisija izrazila zabrinutost tek sada, nakon što su radovi na izgradnji gasovoda već počeli.
Ovaj neugodan momenat, stoji u zvaničnom saopštenju „Gasproma”, još je manje razumljiv ako se uzme u obzir da je „Južnom toku” dodeljen status nacionalnog projekta u nekoliko zemalja članica Evropske unije, što ga izuzima iz trećeg energetskog paketa.
Izgradnja „Južnog toka” će se nastaviti po planu i u potpunoj saglasnosti sa lokalnim zakonima i međunarodnim standardima. Preostala regulatorna pitanja, koja se tiču primene energetskog zakona EU, mogu biti razjašnjena paralelno sa izgradnjom, poručili su juče iz „Gasproma”.
Ruska kompanija podseća da je sa EU regulatornim telima postignut dogovor o gasovodu OPAL, kopnenog dela „Severnog toka”, te da veruju da je moguće iskoristiti iskustva stečena u ovom procesu kako bi se brzo ustanovio funkcionalan regulatorni okvir za kopneni deo „Južnog toka”.
Kako se saznaje iz dobro obaveštenih izvora, ruska strana smatra da je obaveza EU da ispita potpisane sporazume oko gradnje „Južnog toka”, odnosno da utvrdi koliko su oni kompatibilni jedni s drugim, te da to nije odgovornost „Gasproma” kao kompanije.
Prema tvrdnjama Evropske komisije Evropi će biti potrebno oko 200 milijardi evra investicija u sopstvene gasne i elektro mreže do kraja 2030. godine, što je ambiciozan cilj koji može biti realizovan samo ako Komisija prihvati da smanji rizik za potencijalne investitore.
To, kako se saznaje, podrazumeva princip fer-pleja, jer je to jedini način da se izbegnu iznenadne promene uslova poslovanja. Eventualne nedoumice oko regulacije energetskih zakona EU mogu biti rešene paralelno, jer je „Južni tok” baš na liniji interesa EU, a ne protiv njih.
Bilo kako bilo, jedno je izvesno, a to je da će gradnja „Južnog toka” omogućiti siguran uvoz ruskog gasa potreban evropskoj ekonomiji. Istovremeno će se proširiti i odgovornost za tranzitni rizik, a omogućiće se veća sigurnost snabdevanja i pružiti više opcija gasnim potrošačima.
Gradnja „Južnog toka” uticaće na dalju integraciju gasnog tržišta regiona koji se upravo priključio evropskom projektu.
U isto vreme potvrđuju dobro obavešteni izvori, projekat će biti finansiran privatnim sredstvima, odnosno neće ići na teret poreskih obveznika iz EU. Bitno je da se obezbedi regulatorni okvir kako bi se iskoristile sve prednosti „Južnog toka”.
Ruska kompanija „Gasprom” je, kako se saznaje, ponudila da se zahtevi Evropske komisije reše po uzoru na „Severni tok” kojim se doprema ruski gas u Nemačku, a koji je izuzet od pristupa treće strane ovom gasovodu. Ovo utoliko pre ima osnova ako se zna da su međuvladini sporazumi oko „Južnog toka” mahom potpisivani tokom 2008. godine, dakle, pre stupanja na snagu trećeg energetskog paketa.
U regulatornom smislu nema razlike između „Južnog” i „Severnog toka” koji je izuzet iz trećeg energetskog paketa. Evropski energetski propisi se odnose na teritoriju EU, zbog toga „Severni tok”, koji ide kroz Baltičko more i kopneni deo „Južnog toka” kroz Crno more ne potpadaju pod unutrašnja pravila EU, zaključuju dobro obavešteni izvori.
Jasna Petrović-Stojanović
objavljeno: 06/12/2013
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
