Izvor: Politika, 30.Nov.2014, 21:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija između Evrope i Rusije
Politička borba Zapada i Istoka oko Srbije se zaoštrava, a srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu i pokretanje ruskog medijskog servisa u Srbiji deo su „meke diplomatije” Rusije s ciljem da popravi imidž i osnaži svoj uticaj u svetu, ocenila je u opširnoj analizi agencija „Rojters”.
„Srbija izgleda kao plodno tlo jer balansira između Vladine posvećenosti EU integracijama i pretežno konzervativnog društva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kome neki Srbi osećaju veću naklonost prema Rusiji”, ocenjuje ta agencija.
Birači su u potrazi za prosperitetom više puta podržali proevropski kurs, ali su mnogi u Srbiji ostali sumnjičavi prema Zapadu posle bombardovanja od strane NATO-a u kojem su stradali i civili, navodi Rojters.
„Javno naljutiti Rusiju politički je neprihvatljivo u Srbiji. Srbija je odbila da uvede sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini, uprkos pritisku da uskladi svoju spoljnu politiku s EU”, dodaje Rojters.
Agencija navodi da je nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno upozorila na ruski uticaj u Srbiji i druge države na zapadnom Balkanu.
U međuvremenu, Kremlj je nedavno obelodanio novu doktrinu „meke moći”, nazvanu „Integrisana strategija za širenje ruskog humanitarnog uticaja u svetu” čija je namera, po rečima ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, da se „bori protiv mera bez presedana koje imaju cilj da diskredituju zvaničnu rusku politiku i unište imidž Rusije”.
„Rusija pokušava, 25 godina posle pada Berlinskog zida koji je signalizirao i slabljenje njenog uticaja u istočnoj Evropi, da povrati nešto od izgubljenog uticaja”, ocenjuje Rojters. To je najočiglednije u njenoj ulozi u Ukrajini, ali, kako navodi agencija, postoje mnogo prefinjeniji načini za koje se Rusija opredelila za bivše komunističke države u istočnoj Evropi – putem energetskih sporazuma po kojima je ona njihov glavni snabdevač, kroz tešnje diplomatske veze, ali i snažnijim pokušajima da pridobije javno mnjenje u sve više neprijateljski naklonjenom evropskom kontinentu.
Rojters podseća da je Srbiji u majskim poplavama u pomoć prva pritekla Rusija, koja je „za samo nekoliko sati uputila 76 spasilaca”, a da je čitava pomoć koordinisana putem srpsko-ruskog humanitarnog centra iz Niša.
Kako navodi Rojters, prema rečima dvojice neimenovanih zvaničnika koji su učestvovali u pripremi Putinove posete Beogradu, ruski predsednik je zatražio da osoblje njegove zemlje u centru u Nišu dobije diplomatski status, na šta su s negodovanjem reagovali zapadni ambasadori u Beogradu, a premijer Srbije Aleksandar Vučić je taj predlog odbio.
„Ukoliko je zamišljeno da centar u Nišu ima veću regionalnu ulogu, njegove aktivnosti mogle bi da budu temeljnije praćene u EU”, rekao je Rojtersu neimenovani zvaničnik Unije.
Britanska agencija podseća da je Moskva ovog meseca pokrenula medijski servis kako bi se borila protiv agresivne zapadne propagande, a njene kancelarije će biti u više zemalja u svetu, uključujući i Srbiju. Glavna i odgovorna urednica „Rusija sevodnja” (Rusija danas) u Srbiji Ljubinka Milinčić najavila je da će veb sajt te medijske organizacije početi s radom do kraja godine, a radio-stanica početkom sledeće godine.
Zapadne diplomate upozoravaju, kako navodi Rojters, da bi ruski novac mogao da nađe načina da dođe do medijskih kuća u Srbiji, naklonjenih nevladinih organizacija, ali i političkih partija, iako je teško naći čvrst dokaz za to.
Oni takođe ukazuju i na podršku desničarskim organizacijama koje „promovišu konzervativne vrednosti koje su prihvatljive za veći deo ruskog društva”.
Rojters navodi i reči potpredsednika Maršalovog fonda Ivana Vejvode, koji je ocenio da je, uprkos najboljim naporima Rusije, kompas Srbije usmeren ka EU i da se to verovatno neće promeniti.
Tanjug
----------------------------------
Vučić u Izraelu
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, po dolasku u zvaničnu posetu Izraelu, da Srbija i Izrael imaju dobre bilateralne odnose i da očekuje veoma značajne rezultate i na političkom i na ekonomskom nivou. Govoreći o političkom aspektu dvodnevne posete, srpski premijer je rekao da će zamoliti Izrael za podršku u Sjedinjenim Državama i u drugim zemljama gde ta zemlja, kako je naveo, ima veliki uticaj i veliki značaj.
„Razgovaraćemo o našim bilateralnim političkom odnosima, koji su dobri i na dobrom nivou”, rekao je premijer.
Kad je reč o ekonomiji, Vučić je napomenuo da Srbija „nema master plan za poljoprivredu i mnogo toga možemo da naučimo od Izraelaca”. „S njima razgovaramo o njihovim ulaganjima u poljoprivredu, u nekretnine, jer je nama potreban taj skok ekonomije, posebno u uslovima, doduše minimalnog, ali i daljeg smanjenja agregatne tražnje”, rekao je Vučić.
On je naveo da je ovo jedinstven slučaj da se ovoliko vremena posveti nekom iz Srbije i da se razgovara s najznačajnijim ljudima Izraela i premijerom, predsednikom, ministrom spoljnih poslova i bivšim predsednikom Izraela Šimonom Peresom, koga je nazvao „ikonom Izraela”. „To je velika stvar i veliko priznanje za našu Srbiju, velika stvar za našu zemlju, tako da ću dati sve od sebe da Srbija bude dobro predstavljena i u Jerusalimu i u Tel Avivu”, naglasio je premijer Srbije.
Vučić će dvodnevnu posetu Izraelu započeti obilaskom Memorijalnog kompleksa Jad Vašem u Jerusalimu i susretom s izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom, kao i sa predsednikom Izraela Ruvenom Rivlinom.
Drugog dana posete predsednik srpske vlade razgovaraće s ministrom spoljnih poslova Avigdorom Libermanom, a potom i s bivšim predsednikom Izraela Šimonom Peresom.
Tanjug
objavljeno: 30.11.2014.
