Izvor: BKTV News, 12.Okt.2014, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i EU – pravi posao tek predstoji
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije je nesumljivo najpozitivniji po našu zemlju do sada, i sigurno je nagoveštaj skorog otvaranja pregovaračkog procesa o pojedinačnim poglavljima, pre svega o poglavlju 32 (o finansijskoj kontroli) i verovatno 35 (pregovori sa Prištinom).
To znači otvaranje jedne nove faze u procesu evrointegracija Srbije, faze u kojoj ćemo morati da preduzimamo konkretne poteze na harmonizaciji našeg zakonodavstva sa evropskim, ali i harmonizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << našeg ponašanja sa uslovima koje postavlja EU pred buduće članice.
U proteklom periodu u fokusu javnosti bili su pre svega politički zahtevi koji su pred nas stizali iz Brisela, posebno pregovori sa Prištinom, ili usaglašenost spoljne politike Srbije sa politikom EU. U aktuelnom izveštaju značajno mesto zauzima analiza naše ekonomske situacije, koja će u procesu evropskih integracija imati sve značajnije mesto u narednom periodu.
U svom izveštaju, Evropska komisija je prilično dobro identifikovala ključne probleme srpske ekonomije – visok budžetski deficit, narastajući javni dug, neefikasna javna preduzeća, veliku i neefikasnu birokratija i glomazan državni aparat, problem preduzeća u restrukturiranju, opasnost od recesije…..
Ono što je veoma značajno je činjenica da je i Vlada Srbije postavila pravilnu ,,dijagnozu,, naše ekonomske stvarnosti i pripremima i počela da sprovodi reformski paket, koji bi dugoročno trebalo da otkloni ili ublaži većinu pomenutih problema naše ekonomije. Nedavno usvojeni paket reformskih zakona – zakon o radu, privatizaciji i stečaju, kao i najava usvajanja zakona o planiranju i izgradnji trebalo bi značajno da unapredi ambijent za poslovanje i invetiranje u Srbiji. Ti zakoni su podržani i od strane institucija EU, medjunarodnih finansijskih institucija, poslovne i stručne javnosti. Paket mera za fiskalnu konsolidaciju, koji bi trebalo da počne da se primenjuje posle usvajanja rebalansa budžeta za ovu godinu, obuhvata teške ali neophodne mere – poput smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, suzbijanje sive ekonomije, reformu javnih preduzeća i rešavanje pitanja preduzeća u restrukturisanju….. Veoma je važno da prilikom sprovodjenja ovih mera, Vlada Srbije posebno vodi računa o zaštiti najsiromašnijih slojeva stanovništva. Sprovodjenje ovih mera je i preduslov za novi aranžman naše zemlje sa Medjunarodnim monetarnim fondom. Ove mere takodje imaju podršku i EU, ali i medjunarodnih finansijskih i drugih ekonomskih organizacija. Sa druge strane, ove mere predstavljaju i jasan signal spremnosti Vlade Srbije da u narednih nekoliko godina Srbija i u ekonomskom smislu postane sposobna da bude punopravna članica EU. Jer ni Uniji ne treba još jedna ekonomski problematična članica.
Posebno važan deo reformskih procesa je reforma javnih preduzeća, koja su apostrofirana kao jedan od ključnih problema srpske ekonomije, koji generiše velike gubitke, i koji je opterećen velikim neracionalnostima u poslovanju i prevelikim brojem zaposlenih. Tu su i preduzeća u restrukturiranju – koji predstavljaju značajne industrijske kapacitete koji sa druge strane, ne mogu da rade profitabilno bez državnih subvencija. Te subvencije iz budžeta su, zajedno sa javnim preduzećima, dostizale nivo od 750-800 miliona evra godišnje. To je jednostavno više neodrživo za državnu kasu. Vlada Srbije je pokazala odlučnost da napravi odlučne rezove u javnim preduzećima i da od njih napravi profitabilne kompanije, a da status preduzeća u restrukturiranju reši kroz okončanje procesa privatizacije, koji je novim zakonom definisan znatno fleksibilnije i predvidja više modela privatizacije.
Jedno od pitanja na kojem insistira EU je i pozicija Srbije u okviru projekta gasovoda „Južni tok“, čiju gradnju je Unija u Bugarskoj zaustavila, tražeći da se taj projekat uskladi sa pravilima Trećeg energetskog paketa. Jasno je da Srbija, i pored činjenice da taj gasovod ima izuzetan energetski i ekonomski značaj za našu zemlju, a na kraju krajeva i za čitavu Evropu, mora sačekati razrešenje spora na relaciji EU – Rusija oko tog gasovoda, koji je očigledno deo šire geostrateške igre velikih sila. Srbiji su u toj priči ,,ruke vezane,, i može samo da čeka rasplet situacije.
Ovo su samo neka od pitanja u ekonomskom segmentu kojima će Srbija morati da se bavi u procesu pregovaranja o punopravnom članstvu u EU, mada ima još mnogo drugih pitanja koja će postajati aktuelna kako se budu otvarala pojedina poglavlja, a koja će tražiti zakonodavno prilagodjavanje i primenu novih propisa i standarda u svakodnevnom životu. Jer da bi postali punopravni član EU, moramo menjati ne samo zakone, već moramo menjati i nas same, naše ponašanje i naše navike. A to je, kako nam govore iskustva iz prošlosti, najteži posao.
Autor:Zoran Pavić
The post Srbija i EU – pravi posao tek predstoji appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
