Izvor: B92, 12.Okt.2011, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španija u krizi, ali ne gubi nadu
Madrid -- Međunarodna agencija Fič je smanjila kreditni rejting Španije, ali industrijska proizvodnja u zemlji beleži oporavak viši od očekivanog.
Španska vlada predviđa privredni rast do kraja godine i odbacuje da recesija ponovo kuca na vrata.
Privreda Španije, pete po veličini u Evropskoj uniji (EU), zabeležiće rast u trećem i četvrtom kvartalu ove godine, kaže ministarka ekonomije Elena Salgado, koja je predvidela i da zemlja neće zapasti u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << recesiju.
Prema Banci Španije, javni dug države je porastao za osam odsto na 702,9 milijardi evra u periodu od jula 2010. do jula 2011, ili 65,2 odsto BDP, čime je granicu koju je utvrdila EU premašena za 5,2 odsto.
Ona smatra da je i dalje ostvarljiv očekivani rast ukupnog društvenog proizvoda (BDP) od 1,3 odsto tokom 2011.
Španska privreda je u drugom kvartalu porasla za samo 0,2 odsto, posle 0,4 odsto u prvom tromesečju i neki ekonomisti su ocenili da bi u drugoj polovini 2011. mogla da opadne. Istovremeno je u avgustu industrijski sektor neočekivano zabeležio rast, prvi put za šest meseci.
Kreditna agencija Fič je, međutim, krajem prošle nedelje umanjila kreditni rejting Španije sa AA+ to AA- usled pogoršanja dužničke krize u zemljama evro zone. Fič je smanjio rejting Španije, kao i Italije, zbog brige za likvidnost i privrednu stabilnost, a u slučaju prve i s obzirom na dinamiku sektora nekretnina.
Špancima su raspoloženje pokvarili i podaci da je broj nezaposlenih skočio za gotovo 100.000 ili 2,32 odsto. Ta zemlja već ima najvišu nezaposlenost u EU, blizu 21 odsto u zemlji sa 46 milona žitelja, pri čemu ta stopa među mladima dostiže 46 odsto.
Ministarka Salgado je rekla da je rast broja nezaposlenih u septembru bio „izuzetan" i može biti pripisan sezonskim faktorima posle prometne turističke sezone, kao i smanjenjem izdvajanja za školski i zdravstveni sektor u nekim od autonomnih regiona Španije.
Nominalni BDP Španije je za 2011. procenjen na 1,48 biliona dolara, oko 2,1 odsto ukupnog BDP u svetu. Španiju odlikuje i visok životni standard (16. po Indeksu ljudskog napretka koji je ustanovio Fond za razvoj Ujedinjenih nacija, UNDP), a zemlja je poslednjih decenija prihvatila šest miliona imigranata.
Kolaps deceniju duge ekspanzije građevinarstva i stanogradnje ostavili su desetine hiljada niskokvalifikovanih radnika bez posla, a, prema oceni nekih stručnjaka, vladina kresanja troškova posle početka globalne recesije 2008. samo su dodala ulje na vatru.
Pošto je globalna finansijska kriza izazvala u Španiji pucanje mehura nekretnina, zemlja je u trećem kvartalu 2008, ušla u recesiju koja je trajala do sredine 2010. i bila najdublja za poslednjih pola veka.
Zvaničnici iz Madrida ističu da je ta zemlja bila jedna od „lokomotiva" Evrope između 1994. do 2008, a tokom četiri godine do 2006, polovina radnih mesta u EU bila je otvorena u Španiji.
Recesija je primorala vladu socijalističkog premijera Hose Luisa Rodrigeza Sapatera da pokrene niz programa fiskalnog karaktera, a zatim i oštrije mere štednje radi smanjenja budžetskog deficita i važne reforme na tržištu rada. No, smanjenje potražnje u razvijenim državama i najoštrije mere štednje u više od tri decenije podrivaju oporavak španske privrede.
Vlada, koja je suočena sa opštim izborima 20. novembra za koja istraživanja ukazuju da bi mogla da ih izgubi, namerava da umanji deficit na šest odsto BDP ove godine sa 9,2 u 2010.
Salgadova je rekla da taj cilj ima „prioritet" nad rastom u preostalim mesecima 2011.
