Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Okt.2010, 19:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šengen za Srbiju nije doveden u pitanje

BRISEL/BEOGRAD -

Evropska komisija (EK) pažljivo prati situaciju povodom povećanog broja zahteva za azil koji u neke zemlje EU stižu iz Srbije, Makedonije i Crne Gore, ali se preispitivanje vizne liberalizacije ne pominje, prenosi danas Dojče vele.

Komisija prvenstveno insistira da zemlje iz kojih azilanti dolaze preuzmu sve neophodne mere kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bi se taj problem rešio.

Portparol evropske komesarke za unutrašnja pitanja Sesilije Malmstrom, Mikaele Čerkone rekao je za Dojče vele da je sada za EK važno da se uveri da Srbija i druge zemlje intervenišu brzo i efikasno reaguju kako bi informisale građane i zaustavile taj problem.

"To je nivo na kome se ovo pitanje trenutno razmatra, i polje kojim se bavimo", objasnio je on.

Portparol evropske komesarke dodao je da rešavanje pitanja azilanata nije lak posao, ali da se radi o obavezi koju su vlade zemalja preuzele u procesu vizne liberalizacije.

"EK vidi da zemlje koje su dobile viznu liberalizaciju sarađuju, pokušavajući da sprovedu sve neophodne mere kako bi rešile taj problem. Komisija će nastaviti da radi zajedno sa njima, ali i s članicama EU koje se suočavaju s povećanim brojem azilanta", rečeno je u Briselu za Dojče vele.

Bezvizni režim se ne dovodi u pitanje

I Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) ukazala je da je neophodno da vlasti u Srbiji i Makedoniji ponove kampanju informisanja građana o pravima i obavezama koje proističu iz bezviznog režima.

"Sam bezvizni režim se, međutim, ne dovodi u pitanje", rekla je za Dojče vele direktorka programa ESI "Bela sengen lista" Aleksandra Štiglmajer.

"Ni u kom slučaju bezvizni režim nije u opasnosti. Pogotovo što ti ljudi nemaju ni osnova za azil. U Srbiji je, generalno, situacija u redu. Zašto bi onda Srbija bila kažnjena jer neki ljudi žele da zloupotrebe sistem azila", kazala je Aleksandra Štiglmajer.

ESI je naglasio i da novi talas azilanata s Balkana neće negativno uticati ni na viznu liberalizaciju za BiH i Albaniju, što bi trebalo da se finalizuje 8. novembra na sednici Saveta ministara.

Azilanti s juga okupirali Belgiju

S druge strane, zbog ponovnog masovnog dolaska azilanata s Balkana u Belgiju, Belgijski državni sekretar Melkior Vatle sutra putuje u Beograd i Skoplje da bi se s tamošnjim vlastima dogovorio kako zaustaviti novi talas imigranata, privučenih "lažnim obećanjima".

To danas javlja belgijska novinska agencija Belga, a Vatle je rekao da je od pre nekoliko meseci došlo do masovnog porasta zahteva za azil lica s Balkana.

Belgijski državni sekretar je istakao da je od jula do septembra 736 lica s Kosova zatražilo azil (u Belgiji), 387 osoba je to učinilo iz Srbije, a 210 pridošlica iz Makedonije je takođe podnelo zahtev za dobijanje političkog azila u Belgiji.

U oktobru je priliv "lažnih azilanata" nastavljen, tako da ih sada ima blizu dve hiljade, predočio je Vatle.

On je dnevniku "Standard" izjavio da ta lica preko organizovanih mreža dolaze u Belgiju i još neke zemlje Evropske unije s lažnim obećanjima da će "dobiti novac".

Prodaju imovinu da plate put

Prema izveštajima belgijskih medija, situacija je slična onoj s početka godine, po ukidanju viza EU, "kad su pripadnici uglavnom romske i albanske manjine" iz Makedonije i Srbije zatražili politički azil, što su belgijske vlasti praktično u potpunosti odbile, jer je ustanovljeno da za to nema osnova.

Belgijski premijer Iv Leterm je tad posebno podvukao da su Srbija i Makedonija demokratske države gde se poštuju manjinska i ljudska prava, imajući u vidu da su lažni azilanti, pripadnici albanske narodnosti, navodili da su u svojim zemljama kinjeni po etničkoj osnovi.

Leterm i Vatle su tad posetili Beograd, Skoplje i Prištinu i priliv lažnih azilanata je prestao, zahvaljujući merama koje su preduzele srpske i makedonske vlasti.

Vatle je sad posebno podvukao da se svaki zahtev za azil pomno proučava, ali da se nikad ne odobrava iz ekonomskih razloga.

"Ne sme se dopustiti da ti ljudi kreću na mukotrpno putešestvije na temelju loših obaveštenja, jer se to putešestvije najčešće završava odbijanjem azila", naglasio je belgijski državni sekretar.

"Utoliko pre", upozorio je, "što ti ljudi uglavnom prodaju svoju imovinu da bi mogli da plate put organizatorima tih mreža za dolazak u šengenske zemlje".

Vatle, koji sutra stiže u Beograd, u sredu u Skoplje, a planira i put na Kosovo, naveo je da lažni azilanti u poslednje vreme masovno pristižu i u Nemačku, Švedsku i Norvešku, koja nije članica EU.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...