Izvor: B92, 28.Okt.2011, 06:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sad su sve oči u EU uprte u Italiju
Ekonomski analitičari ocenjuju da lideri evrozone nesu rešili najbitnije pitanje - mogu li da uspostave pouzdanu, trajnu i efektnu zaštitu za javni dug evrozone
Zemlja kojoj preti najveći rizik od zaraze je Italija, čiji anemični ekonomski rast i pad poverenja u premijera Silvija Berluskonija dodatno otežavaju servisiranje javnog duga, koji iznosi skoro 120 odsto BDP-a.
Pod pritiskom partnera iz evrozone, Berluskoni je na samitu predstavio niz obećanja o reformama, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uključujući podizanje starosne granice za penziju sa 65 na 67 godina, do 2026. godine.
Firma za istraživanje Gavekal je sporazum postignut u Briselu opisala kao neinspirativan i dvosmislen, i ocenila da evrozona neće moći da nađe ubedljivo fiskalno i političko rešenje najmanje još godinu dana. "U jednom momentu u budućnosti, imaćemo napredak izazvan ekonomskom integracijom i reformama ili političke revolucije izazvane uskraćivanjem demokratije," poručila je ta firma u poruci klijentima.
Da bi tako duboke promene imale ekonomski uticaj, potrebne su godine. Sa druge strane, ističe Rojters, one su politički veoma sporne. Berluskonijev saveznik, Severna liga, se tako oštro protivi reformi penzionog sistema, da bi ona mogla izazvati pad koalicione vlade.
Takođe, kao što je slučaj sa Grčkom, evrozona predlaže da Evropska komisija, izvršno telo EU, preuzme aktivniju ulogu u nadgledanju primene italijanskih reformi.
Najveći italijanski sindikat, CGIL, obećao je da će se boriti protiv reformi i pozvao je manja udruženja da se ujedine protiv "ciljanih napada" na italijanske radnike.
Poziv na protest naglašava rizik od toga da se doživi da severni kreditori evrozone, na čelu sa Nemačkom, narušavaju suverenitet južnih država zahtevanjem neodrživih uslova u zamenu za njihovu finansijsku pomoć.
Rojtersov komenatator Alan Vitli kaže da će se već vidljiva politička napetost samo pogoršati u odsustvu strategije za prekidanje začaranog kruga, gde kresanje budžeta koči ekonomski rast i primorava na još bolnije mere štednje.
