Izvor: Deutsche Welle, 20.Jun.2015, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S putovnicom, trbuhom za kruhom
Od 1. jula svi koji imaju hrvatski pasoš, bez ograničenja se mogu zaposliti u Njemačkoj i većini zemalja EU. Taj momenat s velikim nestrpljem čekaju državljani BiH koji imaju “hrvatske papire”.
Mirela je kupila avionsku kartu do Kelna, putuje za desetak dana. Ona će 1. juli 2015. dočekati u Nemačkoj, a to je datum od kojeg nesmetano može da traži posao u EU - zahvaljujući svom hrvatskom državljanstvu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Ova pogodnost čeka se s jednakom pažnjom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, gde nezaposlenost uzima sve veći danak. Procenjuje se da oko pola miliona građana BiH ima hrvatski pasoš, među njima je i Mirela Šurlan. Ima 32 godine i veruje da je ovo za nju prilika života. „Do prošle godine nisam razmišljala o odlasku, mislila sam da će ovde biti bolje i da ću moći živeti od svog rada. Sad vidim da nije tako“, kaže Mirela koja je u Banjaluku izbegla tokom poslednjeg rata i tu živi već dvadeset godina. Njeni roditelji su se vratili u rodni Lipik. Ona što pre želi u Nemačku.
Preko Karitasa je završila obuku za negovateljicu i personalnu asistentkinju. S tom diplomom planira da se zaposli, ali prvo mora da nauči jezik: „Ovde sam završila početni stepen, u Kelnu nastavljam. Tamo imam poznanike. Kod njih ću živeti tokom jula dok traje intenzivni kurs, nakon toga će, nadam se, sve biti lakše“.
Posao negovateljice nije nešto što Mirela želi dugoročno da radi, ali to vidi kao proboj na nemačko tržište rada. Ima iskustva u prodaji, finansijama i aministraciji.
„Ovu priliku neću propustiti“
Velemir Dušanović
Građani Bosne i Hercegovine mahom smatraju da je status koji će 1. jula dobiti vlasnici hrvatskog pasoša, velika privilegija. Za mnoge će to značiti posao i platu o kojoj su u BiH mogli samo sanjati. Tako razmišlja i apsolvent filološkog fakulteta u Banjaluci, Velemir Dušanović.
„Putovnica je nažalost izlazna karta iz ove zemlje, ali u jednom pravcu. Naravno da ću iskoristiti to što mi se nudi. Imam mogućnost da odem i legalno tražim posao i zahvalan sam na tome. Čim diplomiram za koji mesec, djevojka i ja odlazimo. Prvi izbor nam je Nemačka, drugi Irska“.
Posedovanje hrvatskog pasoša dovelo je ogroman broj Srba, Hrvata i Bošnjaka iz BiH u zavidan položaj. „Političari su doveli ljude u situaciju da su sretni što imaju pasoš druge države kako bi pobegli iz svoje“, ističe mostarski novinar Emil Karamatić. Ići trbuhom za kruhom nije ništa novo na ovim prostorima, pogotovo za Hercegovce, dodaje ovaj vlasnik hrvatske putovnice.
Novi početak u zrelim godinama
Sarajka Sanela Jeleč se pre tri godine iz rodnog grada preselila na hrvatsko primorje. Sada je kaže vreme da ponovo pakuje kofere. „Čim mi kćerka završi srednju školu, idemo u Nemačku. Ona ne planira studirati ovdje“. Ova magistarka farmacije kaže da svi koji poznaju nemački jezik iz njenog okruženja planiraju da napuste Hrvatsku.
„Ne znam gde je gore, u Bosni gde sam provela ceo život ili ovde u Hrvatskoj. Sada imam veću platu, ali je sve mnogo skuplje nego u Sarajevu, jako se teško živi bez obzira što ste zaposleni“ objašnjava Sanela. Informaciju da može nesmetano tražiti posao u većini zemalja EU, dočekala je s velikim oduševljenjem. To je šansa da svojoj kćerki obezbedi bolju budućnost jer ne vidi nikakvu perspektivu u sadašnjoj domovini.
„Politička katastrofa“
Emil Karamatić ističe da je prema nekim podacima oko 17.000 ljudi iz zapadne Hercegovine u skorije vreme napustilo BiH. Reč je o mlađim ljudima, do 35 godina starosti koji u svojoj zemlji nikada nisu dobili nikakav posao. Prvi put im je omogućeno da rade, i to za dobru platu, kaže Karamatić. „Ako je to borba za hrvatski nacionalni interes o kojem političari stalno pričaju, onda nemam reči. Hrvati će doći u situaciju da će se prebrojavati za konstitutivnost, a to je naravno velika katastrofa“.
Još početkom ove godine u Nemačkoj je ukinuto pravilo po kojem poslodavac radnu dozvolu za hrvatskog državljanina može da dobije samo ako ne pronađe adekvatnog radnika iz ostalih zemalja Evropske unije. To su mnogi već iskoristili.
Tamara Janjić
Dvadesetsedmogodišnja Tamara Janjić nedavno je završila stomatologiju u Banjaluci. Svesna je da je medicinski kadar izuzetno tražen u Nemačkoj, uz hrvatski pasoš, zapravo i nema prepreka za odlazak u EU.
„Ova situacija me raduje jer imam izbora. Srećom, nedavno sam se zaposlila. Želim steći praktično iskustvo, raditi u struci neko vreme i učiti nemački jezik, tako ću lakše pronaći posao“, objašnjava ona.
„Odliv ljudi je alarmantan problem kojim se niko ne bavi“
Najveći problem u BiH je konstantni egzodus stanovništva, smatra Martin Raguž, predsednik HDZ-a 1990 i delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH. Kao jedan od tri konstitutivna naroda, Hrvati su pred velikim izazovom kako sačuvati demografsku vitalnost, objašnjava on.„Ta situacija je alarmantna i bez ove odluke da od 1. jula hrvatski državljani mogu tražiti posao u EU. Institucije i ključni politički akteri nisu u stanju sagledati sve probleme koje će odliv ljudi izazvati za ukupne odnose u BiH“, kaže Raguž. Uveren je da Evropa Bosni i Hercegovini može pomoći samo ako ohrabri one političke opcije koje grade odgovornu, evropsku politiku.
Mirela Šulan dodaje da je u Banjaluci sve teže „upasti“ na kurs nemačkog jezika. Potražnja je kaže, ogromna, a svi su tu sa istim ciljem.
.jpg)
