Izvor: B92, 27.Sep.2013, 21:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

S kravom i tri ovce ne ide se u EU

Beograd -- Svi ministri do sada su donosili programe razvoja, agrarne planove i agrarne programe. Sve je tamo pisalo, samo su falili akcioni planovi i njihovo sprovođenje.

Poljoprivreda je pokidana i horizontalno i vertikalno, sistem otkupa nije rešen, organizacija proizvodnje nije rešena, organizacija seljaka je haotična i neinstitucionalana te svako vuče na svoju stranu, struka je gurnuta pod tepih, a mi smo na korak od gotovo potpune liberalizacije domaćeg tržišta, piše novosadski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Dnevnik.

Ako laže koza, ne laže rog. Dovoljno je navesti podatak iz popisa od 2011. godine. Porodično gazdinstvo u Srbiji koristi 4,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, poseduje jedan traktor i gaji jedno goveče, četiri svinje, tri ovce, 26 komada živine i jedno pčelinje društvo.

Na teritoriji Srbije ima ukupno 631.122 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih su 628.555 porodična, a 2.567 su pravnih lica i preduzetnika. Poljoprivredna gazdinstva koriste, odnosno obrađuju, 3,35 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i poseduju 408.734 traktora.

Do tog popisa baratali smo podatkom da prosečno gazdinstvo u Srbiji ima tri hektara zemljišta. Napravili smo, doduše, mali pomak, ali smo i dalje miljama daleko od evropskog proseka. Pre ulaska poslednjih 12 zemalja, EU farme su imale prosečno 18,6 hektara, a sada imaju 21. Tako, recimo, Danska ima prosečnan posed od čak 65 hektara, prosečna veličina farme u Nemačkoj je 2007. godine bila 45,7 hektara, u Austriji 19,6, u Holandiji 23,9 hektara...

U čemu je ovde problem?

U tome što procene evropskih eksperata i farmera pokazuju da se ozbiljnom tržišnom proizvodnjom mleka u Evropi ne mogu baviti gazdinstva i farme koje nemaju najmanje 100 krava i istovremeno ne obrađuju najjamanje 100 hektara. Manje farme neće biti konkurentne, a ako nisu konkurentne, ogromno evropsko tržište će ih pojesti za doručak. Situacija nije ništa svetlija ni u ratarstvu jer smo i tu kap u moru evropske proizvodnje, a o svetskoj i da ne govorimo.

Očigledno je da 630.000 domaćinstava nije realna brojka poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, navodi list. Realno, od poljoprivrede živi između 250.000 i 300.000 malih, srednjih i velikih gazdinstava. Ostalo su staračka domaćinstva, koja niti mogu da se bave poljoprivredom niti od nje da žive. Zbog toga poljoprivredi je potrebno restrukturiranje. Kao što je socijalna politika izvađena iz preduzeća, tako mora biti izvađena i iz poljoprivrede.

Poljoprivredu treba povezati horizontalno i vertikalno jer ako se sva ta gazdinstva udruže radi proizvodnje a ne radi blokiranja puteva, srpska poljoprivreda ima šanse. Bez horizontalnog povezivanja, bez zadruga i pravih kooperativa, poljoprivrede neće biti. Samo tako organizovni, paori mogu kupovati jeftiniji repromaterijal i pregovarati s otkupljivačima pa čak i postati vlasnici nekih fabrika, a to onda znači da će sami sebe povezati i horizontalno i vertikalno.

Mora se sprovesti regionalizacija i naspram nje projekcija prosečnog gazdinstva jer ne može posed biti isti za onog ko se bavi ratarstvom i za onog ko se bavi stočarstvom, voćarstvom... Kad se to uradi, treba dobro razmisliti o subvencijama, piše Dnevnik.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na B92...