Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Avg.2014, 16:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruski embargo odlučuje o sudbini preduzeća iz EU

Šef austrijske agencije za marketing poljoprivrednih proizvoda (AMA) Mihael Blas smatra da ruski embargo na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz zemalja Evropske unije (EU) može zapečatiti sudbinu brojnih preduzeća. Istovremeno, Evropska unija bi mogla da podnese tužbu protiv Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) zbog prehrambenog embarga koji je Moksva uvela protiv unije.

Prema njegovim rečima kontramere Moskve može pojedine izvoznike dovesti do stečaja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

"Za pojedina preduzeća ovaj embargo može značiti biti ili ne biti", naglasio je Blas u izjavi bečkom dnevniku "Kurir".

U EU ne isključuju mogućnost tužbe Rusije STO

Evropska unija (EU) bi mogla da podnese tužbu protiv Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) zbog prehrambenog embarga koji je Moksva uvela protiv unije.

Verovatnoću takvog razvoja događaja, kako prenosi Itar tas, nije isključio službenik EU.

"Razmatramo sve varijante. Razgovaraćemo o situaciji sa zemljama EU pre nego što donesemo odgovarajuće odluke", rekao je on novinarima u Briselu.

Prema rečima službenika, Unija ne sprovodi politiku "oko za oko". Ruske uzvratne mere ne znače da za njima slede iste mere EU.

On je ukazao da su već sada proizvođači prehrambenih proizvoda u Austriji u veoma škakljivoj fazi, da su prihodi na limitu i da je, na primer, u obradi voća i povrća već sada teško raditi uz pokrivanje troškova.

"Postoji veliki pritisak od uvoza, zato što se cenjka i za poslednjih pola centi", objasnio je Blas.

Taj pritisak će, kako je istakao, zasigurno sada rast jer će mnogi proizvođači iz EU krenuti ka osvajanju novih izvoznih tržišta.

Posledice će osetiti stotine austrijskih preduzeća, ali se cifra trenutno ne može proceniti, naglasio je on i istakao da smatra opravdanim zahtev za nadoknadu štete od strane Unije.

Blas ukazuje da svota od 400 miliona evra, koja bi bila na raspolaganju iz fondova EU, neće biti dovoljna.

Predsednik Poljoprivredne komore Austrije Herman Šultes zahteva od austrijske vlade uspostavljanje kriznog štaba jer među austrijskim seljacima vlada strah od haosa.

Oni se pitaju, kako je naveo, šta da rade sa proizvodima koji su već upakovani za rusko tržište, sa robom u skladištima.

Potrošače u Austriji on je pozvao na solidarnost sa austrijskim proizvođačima i kupovinu domaće robe.

Štrahe: Beskorisnom politikom sankcija domaći seljaci se vode u propast

Dok svetski stručnjaci procenjuju ko će zbog sankcija Rusiji i kontramera Moskve biti na većem gubitku, poslednjih dana sve je više glasova u prilog pregovorima i kompromisu.

Tako je bivši poljski predsednik Leh Valensa izjavio da je "saterivanje ruskog predsednika Vladimira Putina uza zid" - greška.

Od samog početka trebalo je pregovarati, izjavio je Valensa za poljski list "Polska The Times" i dodao da sankcije i embargo ne ide u prilog ni jednoj strani i da je stoga bolje ići na kompromis.

"Umesto vike, treba ubeđivati", smatra bivši polsjki predsednik.

I lider najuticajnije opozicione stranke u Austriji, Slobodarske partije (FPO), Hajnc-Kristijan Štrahe smatra da treba pod hitno ukinuti sankcije protiv Rusije i vratiti se diplomatskoj potrazi rešenja.

On ističe da se potvrdilo ono na šta je upozoravao u vezi sa sankcijama EU protiv Rusije.

"Samo par dana nakon stupanja na snagu, već je nastala šteta po domaću poljoprivredu. Već mora EU da razbija glavu kako da smanji posledice. Umesto da se Rusija natera na izlaženje u susret, beskorisnom politikom sankcija se domaći seljaci vode u propast", naglasio je Štrahe.

On je zatražio da se, pre nego što dođe do još veće eskalacije u odnosu EU i Rusije, pod hitno ukinu sankcije i stvar "vrati" u diplomatske okvire.

"Metode Hladnog rata nisu primerene u rešavanju konflikata u 21. veku", uveren je Štrahe.

Letonija ne bi trebala da bez pogovora prihvata stavove EU i SAD

Bivši letonski ministar spoljnih poslova Janis Jurkans upozorio je rukovodstvo u Rigi da još uvek ne shvata koliku šštetu može naneti sopstvenoj zemlji slepo prihvatajući stavove EU i SAD prema Rusiji, prenela je agencija RIA Novosti.

"Letonski političari ne shvataju da su sankcije poput radijacije. U početku je ne osećamo, ali ona je ipak prisutna i biće sve uočljivija na svetskoj spoljnopolitičkoj sceni, a neminovno će se odraziti i na unutrašnju političku situaciju", rekao je Jurkans.

Prema njegovim rečima, Letonija ne bi trebala da bez pogovora prihvata stavove EU i SAD.

Američki EksonMobil buši na ruskom Arktiku, protiv sankcija i Mercedes

U međuvremenu, američka kompanija "EksonMobil" započela je probno bušenje nafte na ruskom Arktiku, uprkos sankcijama koje je Vašington, zbog krize u Ukrajini, uveo Rosnjeftu, ruskom partneru te američke naftne kompanije, javlja Rojters.

Ruska agencija Ria Novosti precizira da je početak radova na platformi "Vest Alfa", na najsevernijem nalazištu Rusije, "Univerzitetska-1", označio lično predsednik Vladimir Putin putem telemosta, iz Sočija.

Putin je tom prilikom ocenio da ruske i strane kompanije, uprkos međunarodnoj situaciji, u oblasti saradnje slede pragmatizam i zdrav razum.

"Poslovni svet, uključujući velike kompanije, kako ruske tako i strane, sasvim jasno shvata neophodnost saradnje. Uprkos složenoj tekućoj političkoj situaciji, pragmatizam i zdrav razum ipak preovlađuju i to je dobro", poručio je Putin.

Protiv sankcija Rusiji je i nemački gigant Mercedes.

Nemačka automobilska industrija neće uvoditi sankcije Rusiji, rekao je direktor Mercedesa Diter Zece, jer, kako je objasnio, ne veruje da bi to dalo rezultate, već bi sankcije samo usporile rast koji je svima potreban.

Samo Mercedes je u prvih šest meseci povećao prodaju na ruskom tržištu za 40 odsto, a ukupne investicije većih nemačkih kompanija u Rusiji prelaze 10 milijardi evra u poslednjih pet godina, preneli su mediji.

Procene govore da bi, ukoliko trgovina sa Rusijom stane, oko pola miliona Nemaca ostalo bez posla.

Rusija je 7. avgusta, kao odgovor na sankcije koje je zapad uveo protiv Rusije zbog događaja u Ukrajini, uvela punu zabranu isporuka govedine, svinjetine, živine, voća, povrća, ribe, sireva, mleka i mlečnih proizvoda iz zemalja EU, SAD, Australije, Kanade, Norveške i SAD.

Mera u trajanju godinu dana odnosi se na proizvode vredne 9,1 milijardu dolara, izračunao je Itar tas na osnovu podataka Federalne carinske službe za 2013. godinu. Ruska agencija navodi da će od zabrane najviše stradati zemlje EU koji su na rusko tržište izvozile prehrambene proizvode sa sankcionog spiska za 6,5 milijardi dolara.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...