Izvor: Politika, 08.Apr.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popis po najvišim međunarodnim standardima
Pitanja nacionalne pripadnosti, maternjeg jezika i veroispovesti u Srbiji će biti otvoreno i građanin će moći da se izjasni kako želi, za razliku od Hrvatske, gde postoje dva polja. Na jednom piše Hrvat, a drugo je prazno
Iako s državama u kojima ne bude sproveden popis stanovništva neće biti moguće otpočinjanje pregovora o pridruživanju EU, najsloženija statistička operacija koja se sprovodi u zemljama bivše SFRJ ne prolazi bez političkih polemika. Ovo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo jedan od zaključaka jučerašnjeg Tanjugovog okruglog stola „Popis stanovništva – Srbija i region”, uz konstataciju da je pitanje koje se tiče etničkih obeležja na različite načine tretirano među susedima.
Tako je direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović istakao da će na popisu stanovništva u Srbiji, koji će biti organizovan u oktobru, pitanja nacionalne pripadnosti, maternjeg jezika i veroispovesti biti otvorena i da će građanin moći da se izjasni kako želi.
Vukmirović je rekao da će se ti podaci koristiti isključivo u statističke svrhe, ali da taj najviši međunarodni standard koji je usvojila Srbija nisu pratile sve zemlje u okruženju.
– U Hrvatskoj je pitanje nacionalne pripadnosti tako organizovano da postoje dva polja. Na jednom piše Hrvat, a drugo je prazno, što je dozvoljeno, ali nije najviši standard – precizirao je Vukmirović, pozivajući sve građane Srbije da se izjasne slobodno, bez straha, na pitanja o etničkim obeležjima.
Govoreći o značaju popisa za evrointegracije, ambasador delegacije Evropske komisije u Beogradu Vensan Dežer je ukazao da su rezultati popisa koji će biti sproveden u regionu važni jer će, posle 10 godina, dati sliku socijalnog i ekonomskog stanja.
– To je važno za EU jer upravo na osnovu tih podataka Unija određuje svoju politiku. Brisel čini sve da se pitanje popisa u regionu ne politizuje. Oči EU su uprte u taj proces i Unija će davati određene sugestije svuda gde bude primetila nepravilnosti – konstatovao je Dežer.
On je podsetio da se popis u svih 27 država članica EU sprovodi na potpuno isti način, kao i da će sve zemlje koje žele da uđu u EU morati da prihvate te standarde.
– U Srbiji će popis početi 30. septembra, a EU je za to izdvojila 20 miliona evra – naveo je Dežer, ukazavši da je s Vladom Srbije dogovoreno da se popis na severu Kosova i Metohije obavi uz pomoć Kancelarije UN za projektne usluge (UNOPS).
Prvi preliminarni rezultati popisa u Srbiji biće poznati 15. novembra, a krajnji podaci objavljivaće se sukcesivno tokom 2012. i 2013. godine. Novine u popisu su podaci o vanbračnim zajednicama, ali i o istopolnim – ukoliko građani žele da se izjasne. Tražiće se i podaci o kompjuterskoj pismenosti, invaliditetu, migracijama, radnoj aktivnosti.
A. Apostolovski
-----------------------------------------------------------
Zašto nije došao ambasador Crne Gore
Kao ilustracija komešanja regionalnih strasti, ocenjeno je odsustvo pozvanih ambasadora Crne Gore, Hrvatske i BiH. Oni su pozvani na debatu, ali nisu došli u zgradu Tanjuga. Ambasador Crne Gore Igor Jovović je Tanjugu posao pismo u kom je, između ostalog, naveo da „organizovanje okruglog stola usred popisa u Hrvatskoj i Crnoj Gori, čiji rezultati još nisu poznati, pa se i ne mogu analizirati, može imati samo negativne implikacije i poruke u atmosferi u kojoj je jedan statistički posao već ispolitizovan i zloupotrebljava se na raznim nivoima medijske komunikacije”. U Tanjugu ne dovode u pitanje pravo ambasadora na procenu o ishodu ove debate, ali ističu da je okrugli sto organizovan isključivo iz profesionalnih razloga.
objavljeno: 09.04.2011
.jpg)
