Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Sep.2014, 21:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomoć za 50 izbegličkih porodica

U okviru završne faze projekta "Kikinda, naš zajednički dom", koji finansira Evropska unija, opština Kikinda nastavila je akciju ekonomskog osnaživanja integracije izbeglih i interno rasenjenih lica.

Kroz projekat 50 porodica, koje su našle novi dom na teritoriji opštine Kikinda dobilo je građevinski materijal, odnosno opremu za ekonomsko osnaživanje i ulaganje u postojeći porodični posao. Vrednost pojedinačne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << donacije je do 300 hiljada dinara.

Teški trenuci su iza svake porodice koja je morala napustiti svoj dom. Život je trebalo počinjati iz ničega. Pre 20 godina Rada Kostić je iz Sarajeva došla u Kikindu. Sa dvoje male dece, težak put u nepoznato.

"I onda, kada dođete u nepoznato, počinjete život bukvalno sa jednim koferom, bez ičega. Zahvaljujući dobrim ljudima i rodbini, nekako smo došli do osnovnih uslova. Deca su ovde odrasla i stvorila svoj život. I život ide dalje", rekla je Rada.

Plastenička proizvodnja povrća posao je koji donosi osnovne prohode. Skromno, kaže Rada, ali nikome danas nije lako. Donacija kultivatora – freze pomoći će u radu. Ne treba gubiti nadu i valja se boriti – „Ako radiš, znači da ćeš i imati. Mnogi ljudi padnu, ali uvek treba kazati sebi . ja mogu, ja hoću i to je – životni uspeh", dodala je ona.

Porodica Papić je pre više od 20 godine došla iz hrvatskog mesta Donje Dubrave, kraj Ogulina. Posle decenijskog podstanarskog staža, u Banatu, u mestu Bašaid, našli su svoj dom. Kuća je stara, popravljati se mora, a pomoć od oko 300 hiljada dinara u građevinskom materijalu je dobrodošla:

"Ova pomoć nam znači mnogo. Sami ne možemo, kredit nam nije dostupan. Deca su bila mala, školovali smo ih, nije se ni moglo ulagati. Sada, lagano krpimo, do zime će kuća biti popravljena", rekla je Nevenka Papić

I pored svih nedaća, trba se radovati malim stvarima. Nije bilo lako, ali život i svakodnevica vas nateraju da se nosite sa problemima i zadržite vedar duh:

"Ja sam velikog duha, tu sam se privikao. Već 23 godine smo ovde i meni je – dobro", dodao je Rade "apić.

"Sa svojom porodicom, tu gde smo, tu ćemo i biti", rekla je Rada Kostić. Sada, u drugom životu, zavičaj je za ove ljude tiha tuga. Povratka, kažu nema, a novi dom je tamo gde je i porodica. Ostalo su – sećanja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...