Izvor: Blic, 24.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička neizvesnost odvraća investitore
Belgijsku vladu potresa kriza nakon što se raspala federalna koalicija zbog zategnutosti između frakcija francuskog i flamanskog govornog područja. Takva situacija će ugroziti predstojeće predsedavanje Belgije Evropskoj uniji, a neizvesnost će se negativno odraziti i na ekonomsku situaciju, navodeći potencijalne investitore da se okrenu drugim tržištima.
Belgijski kralj Albert II je izjavio da će politička >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kriza naneti štetu ugledu Belgije u Evropi i ekonomskim izgledima zemlje u trenutku kad je počela da se oporavlja od globalnog privrednog kraha.
U intervjuu za državnu televiziju na francuskom jeziku, bivši belgijski premijer Mark Ejskens upozorio je: „Ukoliko bismo zapali u duboku političku krizu, našli bismo se u položaju sličnom onome u kome je Grčka. Naš dug iznosi preko 100 odsto BDP i mi moramo da ga otplaćujemo."
Premijer Iv Leterm je ponudio ostavku kralju Albertu II nakon što su se flamanski liberali povukli iz koalicije, što je onemogućilo dalje funkcionisanje vladajuće grupacije, formirane pre samo pet meseci. Kralj je pokušao da spreči političku krizu na taj način što nije prihvatio Letermovu ostavku, što znači da njegova vlada ostaje na vlasti, ali bez održivog političkog mandata.
Ova previranja prete da ugroze funkciju predsedavajućeg EU koju Belgija preuzima za dva meseca.
„Poslednje što nam treba jeste još jedan predsedavajući koji ima probleme kod kuće", izjavio je diplomata EU. „Potrebno je rešiti ozbiljna institucionalna, ekonomska i diplomatska pitanja. Ne možemo sebi priuštiti još jedan vakuum u rukovodstvu." Krah češke vlade početkom 2009. u trenutku kada je Češka bila u fotelji predsedavajućeg EU izazvala je haos u Briselu i prisilila ga da odustane od značajnih zadataka na svom dnevnom redu.
Liven de Vinter, profesor na Katoličkom univerzitetu u Luvenu, izjavio je da su novi izbori u junu očigledno neminovni. „Strašno bismo se obrukali ukoliko bismo preuzeli funkciju predsedavajućeg EU u takvim okolnostima."
Jezičke razmirice
Kriza belgijske vlade nastala je pošto je Partija flamanskih liberala saopštila da namerava da se povuče iz koalicione vlade zbog neslaganja oko upotrebe jezika između Flamanaca i frankofonskih Valonaca u tri opštine na području Brisela. U spornim opštinama živi relativno većinsko valonsko stanovništvo, ali teritorijalno pripadaju Flandriji, pa vlasti traže da se kao zvanični koristi flamanski jezik.
