Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2015, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 32 - kontrola, burazeru moj!

Dogodiće se, eto, i to dugo očekivano čudo: već za koji dan, 14. decembra, biće otvorena prva dva pregovaračka poglavlja u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Tog dana neće se pomeriti planine, neće doći do najezde skakavaca, neće biti pomračenje Sunca, neće naprasno biti rešeno ni jedno pitanje od kojeg zavisi sudbina svih nas.. Iako su se ovdašnji političari mesecima trudili da taj događaj prikažu kao nešto od krucijalnog značaja, biće to >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jedan sasvim običan dan kojim će za Srbiju početi dugo i vrlo neizvesno putovanje.

Osim poglavlja 35 koje se bavi statusom Kosova, biće otvoreno i poglavlje 32, u okviru kojeg se pregovara o regulisanju finansijske kontrole, tj. kontrole trošenja novca iz budžeta. Za razliku od kosovskog, poglavlje 32 makar na prvi pogled nije previše komplikovano za rešavanje.

Sastoji se iz četiri dela: regulisanje interne finansijske kontrole u javnom sektoru, regulisanje nezavisne revizorske institucije (koja bi bila u stanju da kontroliše javna preduzeća i izveštaje podnosi parlamentu), regulisanje zaštite finansijskih interesa EU i zaštita evra od falsifikovanja.

Na ovom se mestu već pisalo o različitim zloupotrebama novca iz državnog budžeta, pa i praksi koja je u potpunoj suprotnosti s onim čime se Poglavlje 32 bavi. Ovaj put, međutim, zanimljivo je što se, samo nedelju dana pre otvaranja tog poglavlja, desilo nešto što vrlo plastično pokazuje koliko su neophodne reforme u oblasti kontrole finansija i do kakvog je apsurda dovedena raspodela novca iz budžeta - istina gradskog, a ne državnog, ali ovde je reč o principu.

Na konkursu grada Beograda za sufinansiranje medijskih sadržaja, više od polovine ukupno raspoloživog novca pripalo je Studiju B - medijskoj kući koja je donedavno finansirana iz gradskog budžeta, a potom privatizovana. Iznos od 23 miliona dinara pripao je tako privatizovanom Studiju B za projekat proizvodnje emisije "Beograde, dobar dan!", koja se emituje već godinama i koja se ni po čemu ne razlikuje od tradicionalnih gradskih dnevnih hronika - u prevodu, nije projekat koji bi se mogao nazvati inovativnim ili od posebnog značaja za javno informisanje (što bi valjda trebalo da bude slučaj s projektima koji se delimično finansiraju iz džepova građana i građanki).

Istovremeno, medijsko preduzeće "Infobiro "dobilo je 2.5 miliona dinara za projekat "Beogradske aktuelnosti - medijsko praćenje rada gradonačelnika i organa grada", što takođe ne spada u grupu sadržaja od posebnog javnog interesa.

Sve to, međutim, nije neko posebno iznenađenje, ako se ima u vidu da su u komisiji koja je odlučivala o raspodeli sredstava sedeli: novinar sportske rubrike Studija B (iste one kuće koja je dobila najviše novca), novinar Večernjih novosti, novinarka RTS-a, voditeljka jutarnjeg programa TV Pink i predstavnica Asocijacije medije. Ona je, inače, bila jedna predstavnica relevantne medijske organizacije - u komisiju, naime, nije izabran nijedan kandidat reprezentativnih novinarskih udruženja NUNS, NDNV, UNS, ANEM i Lokal Pres, dok je Udruženje sportskih novinara Beograda dobilo čak dva predstavnika. Novinarke RTS i TV Pink pritom su predstavljene ne kao ono što jesu - novinarka i voditeljka, već kao "medijski eksperti".

Ovaj pomalo bizaran događaj zapravo je primer pred kojim bi institucije nadležne za pridruživanje EU trebalo prilično da se zabrinu. Jer, tu formalno nije prekršen nijedan zakon, ali je stvar organizovana i sprovedena po tipično "burazerskom" modelu, koji je u Srbiji dominantno važeći sistem funkcionisanja u svim sferama života: bilo da je u pitanju odlazak kod lekara, dobijanje zaposlenja ili raspodela miliona iz "zajedničke kase".

Da li je u takvom okruženju uopšte moguće sprovesti internu finansijsku kontrolu ili formirati nezavisnu revizorsku instituciju? Ko će i kako garantovati da i te kontrole i revizije neće biti obavljene uz asistenciju novoproklamovanih "eksperata" raznih profila? Da li je realno očekivati da će bilo ko, bilo kada, uspeti da razmrsi klupko korupcije, famoznih "poznanstava" i principa "ja tebi-ti meni" na kojem ovde počiva dobar deo državnog sistema?

Možda i to čudo jednog dana dočekamo. Nada, uostalom, poslednja umire.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...