Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Apr.2015, 09:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 3 - Prenos znanja i slobode

Iako o tome ne postoji zvanična statistika, skoro je sigurno da je u poslednjih desetak godina mnogi prevodilac, istoričar, profesor ili psiholog zažalio što onomad nije zagrejao stolicu i, umesto svog fakulteta, upisao medicinu. Ili stomatologiju. Ili makar srednju medicinsku školu. Naime, za razliku od brojnih drugih zanimanja, ova medicinska već dugo imaju sigurnu i direktnu prođu u Norveškoj, a uz sasvim male komplikacije, i u zemljama Evropske unije.

Kad i ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << osvane dan ulaska Srbije u EU, pravo da rade i zarade na nekim drugim mestima imaće ne samo medicinari, već i ostali manje ili više školovan svet - i to bez polaganja diferencijalnih ispita, praktično kao u domovini.

Istovremeno, oni koji imaju svoja preduzeća ili tek planiraju da ih naprave, moći će da ih registruju i u inostranstvu, pod potpuno istim uslovima kao i domaći preduzetnici.

Ovom problematikom bavi se pregovaračko poglavlje 3, usmereno na usvajanje evropskih pravnih tekovina koje omogućavaju slobodu pružanja usluga i nesmetano poslovanje građanima i građankama svih država članica na celoj teritoriji Unije.

Šta ovo zapravo znači?

Pre svega, to znači da se teži uklanjanju svih pravno-administrativnih prepreka na svim nivoima uprave (čitaj: kraj beskonačne šalterske, poreske i moralne torture kojoj je izložen svako ko u Srbiji pokuša da vodi svoju firmu).

To zatim znači da je neophodno uzajamno priznavanje kvalifikacija i diploma, što omogućava "prenos znanja" unutar Unije. U prevodu, famozni "Bolonjski sistem" moraće da funkcioniše kao sat, a pre toga će oni koji brinu o osnovnom i srednjem obrazovanju biće prinuđeni da se ozbiljno zamisle nad onim što su činili i što čine - sve s ciljem da na fakultet otpreme makar relativno pismene ljude, sposobne za najelementarnije snalaženje u akademskom svetu (što do sada uglavnom nije bio slučaj).

Vrlo zanimljivo, ali poglavlje 3 reguliše i pitanje pružanja poštanskih usluga, što podrazumeva otvaranje tog sektora za konkurenciju (ukidanje monopola), kako bi se došlo do što savremenije, brže i kvalitetnije poštanske procedure.

Na praktičnom planu, jako daleko od briselskih pregovaračkih stolova, to sa poštom i preduzetnicima recimo znači da više ne bi smelo da se dogodi da ljudi usred noći čekaju u kilometarskom redu pred jedinom non-stop otvorenom poštom, i to zato što nije radila nekakva kompjuterska aplikacija.

Pritom, taj red samo je jedna u nizu situacija u kojima se, baš pred poštanskim šalterima, pokazuje apsurdnost, nefunkcionalnost i nelogičnost brojnih drugih državnih sistema.

Rad na ovom pregovaračkom poglavlju, dakle, znači mnogo rada i truda. Nije to ništa novo i neočekivano: u našem slučaju, to se nekako podrazumeva.

Ono što ipak često zaboravljamo jeste da taj rad i trud nemaju veze samo sa pregovaranjem i Unijom. Čak i da nikada ne stignemo do članstva, u obavezi smo da upristojimo svoje školstvo, svoje preduzetništvo, svoje pošte i, uopšte, svet u kojem živimo. U suprotnom, valjuškaćemo se u neznanju, štrajkovima i redovima, ostavljajući ih u amanet generacijama koje tek dolaze.

A ako nikom drugom, njima smo valjda dužni.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...