Izvor: Politika, 20.Apr.2011, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orbanova konzervativna revolucija
Mađarski slučaj, kao i poljski, pokazuje da članstvo u EU ne mora da bude prepreka za vođenje odgovorne nacionalne i identitetske politike
Priča o Evropskoj uniji kod nas je nažalost svedena na ideološki apstraktni pojam u koji svako upisuje ono što vidi. Nosioci javnog diskursa o EU kod nas su uglavnom pripadnici levice koji evropske integracije predstavljaju kao navodno ostvarenje svih levih utopija. U stvarnosti međutim stvari stoje sasvim drugačije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Naš severni sused Mađarska članica je EU već sedam godina. Štaviše, upravo teče njen šestomesečni mandat predsedavanja savetu. U isto vreme njena aktuelna vlast sprovodi veoma hrabru i duboku konzervativno usmerenu reformu koja je, iako vođena legalnim sredstvima, po dubini zahvata, veoma slična revoluciji. Nije preterano reći da Orbanova vlada trenutno sprovodi najradikalniji rez koji se može zamisliti u jednoj evropskoj zemlji. Stoga su ka njoj usmereni pogledi i onih koji se nadaju da je to model za spasavanje Evrope i onih drugih koji u tome vide navodno skandalozni povratak tradicionalizmu, a možda i nečemu još gorem.
Fides je na vlast došao posle osam godina vladavine socijalista. Socijalistički premijeri su im u nasleđe predali duboko zaduženu zemlju čiji je spoljni dug prešao 80 milijardi evra, od čega je skoro dvadeset iskorišćeno za spasavanje (stranih) banaka. Đurčanjijeva vlast se urušavala dugo, još od skandala sa njegovim govorom koji je 2006. procureo u javnost. Fides stoga nije morao mnogo da se trudi već je samo kritikovao vlast i čekao da se ona totalno delegitimiše. Takva politika donela mu je na prošlogodišnjim izborima dvotrećinsku vlast u parlamentu, što je privilegija kojom niko ne može da se pohvali u Evropi.
Postoje spekulacije da i kod nas jedna stranka u usponu pokušava da primeni sličan recept: da polako osvaja vlast bez eksplicitnog programa čekajući da se sadašnja vlast uruši. Fides zaista nije mnogo govorio o svojim planovima pre povratka na vlast, ali je u međuvremenu velika ekipa stručnjaka radila na ogromnom paketu reformi koji je podrazumevao kompletno preuređenje zemlje, posebno u pogledu osnovne konstitucije, političkog sistema i pre svega finansija i ekonomije. Veliki deo posla radila je partiji bliska fondacija Sazadveg sa Ištvanom Štumpom na čelu, bivšim Orbanovim šefom kabineta.
Kada su prošle godine formirali vladu, čelnici Fidesa krenuli su da sprovode niz jasnih i precizno usmerenih mera, izazivajući ogromne kontroverze i otpore sa različitih strana. Prvo je u fokus uletala identitetska politika pa je među prvim merama bilo donošenje zakona o dvojnom državljanstvu čime je Mađarima iz okolnih zemalja omogućeno sticanje i mađarskog državljanstva. Prilikom ovog poteza nije bilo mnogo diplomatske pripreme pa je sa Slovačkom otvoren sličan spor kakav mi imamo sa Crnom Gorom u vezi sa istim pitanjem. Mađarska je u ovom pravcu otišla mnogo dalje eksplicitno preuzimajući u novom ustavu odgovornost za mađarski živalj u okolnim zemljama i otvarajući čak i mogućnost da oni ubuduće mogu i da glasaju na parlamentarnim izborima (slično rešenju koje primenjuje Hrvatska).
Usledio je oštar spor sa MMF-om i odbijanje da se stupi u novi aranžman sa njim. Umesto novog zaduživanja, Orban je inicirao veoma hrabru i riskantnu izmenu poreske politike s idejom podsticanja domaćeg preduzetništva, smanjenja poreza i širenja poreske baze. Vođeni načelom državnog razloga, kao prioritetni cilj su postavili izvlačenje iz dužničkog ropstva pa se čak ozbiljno priprema nacionalizacija privatnih penzionih fondova kojom bi se oko deset milijardi evra upotrebilo za vraćanje dugova i pokretanje domaće privrede. Novi ustav donet pre nekoliko dana insistira na ograničenju javnog duga, a celokupna politika nastoji da u roku od jedne decenije javni dug sa 80 skine na 50 odsto bruto nacionalnog proizvoda.
U tom cilju sva javna imovina je definisana kao posed države koji se daje na upravu lokalnim samoupravama i drugim subjektima. Donet je takođe paket mera kojima su uvedeni dodatni porezi na banke i osiguravajuća društva, a zabranjeni su krediti sa deviznom klauzulom i upotreba finansijskih derivata!
Pomenuti ustav je vrhunac ukupnog paketa i njegova konzervativna suština uočava se u nekoliko ključnih odredaba. Preambula se poziva na boga i insistira na hrišćanstvu kao istorijskoj sudbini Mađarske (ne više republike Mađarske). Čitav sistem je pažljivo skoncentrisan na značaju porodice kao osnove za opstanak nacije. Brak se eksplicitno definiše kao zajednica muškarca i žene, a uvodi se pravo fetusa na zaštitu života od začeća, čime se ide na suzbijanje abortusa.
Mađarski slučaj, slično kao i poljski, pokazuje da članstvo u EU ne mora da bude prepreka za vođenje odgovorne nacionalne i identitetske politike ako narod ima sposobnu elitu koja zna šta hoće.
viši naučni savetnik, Institut za evropske studije
Miša Đurković
objavljeno: 21.04.2011.
