Izvor: Politika, 15.Apr.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet ta Uefa i opet isti mi
Poslednje upozorenje Ivana Ćurkovića, potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije, da Evropska fudbalska unija (Uefa) „razmatra mogućnost da izbaci Srbiju, Hrvatsku i Crnu Goru sa evropske scene”, deluje kao jedna od onih vesti na koje smo odavno oguglali. Novo je samo to da su se dvema zemljama u kojima su igrači poslednjih godina u senci huligana pridružili Crnogorci. Jednostavnom pretragom na „Guglu” može da se dođe do nedvosmislenog zaključka ko su naši najveći „ambasadori” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u tom sportu: kada se na engleskom jeziku ukucaju tri reči – „huligan, Srbija, fudbal” – dobija se 225.000 tekstova, što je neuporedivo više nego kad se umesto „huligan” upiše većina prezimena naših najboljih fudbalera (na primer, za „Kolarov, Srbija, fudbal” 140.000).
Da su huligani jači od države, kako neki tvrde, najbolje se vidi i po tome što već godinama u Savetu za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja u sportu sedi maltene kompletan državni vrh, na čelu s premijerom, a ne vidi se nikakav pomak.
Kad god se dogodila neka tragedija u fudbalu, najavljivala se totalna ofanziva, pa tako i 2009. kad je preminuo francuski navijač Bris Taton. Tadašnji predsednik Boris Tadić, odajući mu poštu na Trgu Republike, istakao je i to da „zakoni i Ustav nalažu najoštriju, najodlučniju i beskompromisnu borbu protiv nasilja i nasilničkih grupa” i da „nas nasilje konsekventno vodi u fašizam”. Posle susreta s predsednikom Uefe Mišelom Platinijem, 2011, kada smo dobili ko zna koji žuti karton po redu, Tadić je najavio i da će se konačno procesuirati huligani. Platini je još tada, u Beogradu, upozoravao da Srbiju dele milimetri od izbacivanje iz Evrope.
Posle Tadića, ista obećanja davali su i Ivica Dačić (u vreme dok je bio premijer takođe dočekivao Platinija koji je dolazio s poslednjim upozorenjem) i Aleksandar Vučić, obojica kao članovi Saveta za borbu protiv nasilja u sportu. Istovremeno, u upravama srpskih klubova su sedele, a neke još sede, istaknute stranačke ličnosti (ili ljudi od poverenja vodećih partija bez kojih se ne donose ključne odluke), uporno apelujući na državu da iskoreni nasilje u fudbalu. Sumnju u snagu institucija pojačavaju i izjave poput onih koje su davali pojedini tužioci, tvrdeći da se „sve zna”! Pošto nije tajna ko su oni koji vedre i oblače na našim stadionima, nameće se zaključak da mnoštvo nerešenih slučajeva nije slučajnost.
Uskoro, kad privatizacija najvećih klubova potisne u drugi plan sve fudbalske priče, verovatno će i huligani za trenutak pasti u zaborav. Ali, samo da oni koji privatizaciju najavljuju kao bolje sutra ne zaborave da ona neće moći da reši problem nasilja na sportskim borilištima.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 16.04.2015.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Fudbal
