Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Jun.2016, 19:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nerešeni problemi s Hrvatskom mogu otežati evrointegracije"
Insistiranje Evropske unije i pojedinih značajnih zemalja članica da poglavlje 23 u pregovorima sa Srbijom bude otvoreno, predstavlja i poruku Hrvatskoj da se na njeno unilateralno blokiranje pregovora sa Srbijom neće blagonaklono gledati, ocenili su Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku i glavni urednik novinske agencije Beta Ivan Cvejić. Oni su, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio televizije Vojvodine, ukazali da ipak ne bi bilo iznenađenje da se takve akcije Hrvatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ponove u budućnosti, s obzirom na čitav niz nerešenih problema između dve zemlje koji se već desetak godina ne rešavaju.
Oni su naveli da EU insistira da se ti problemi rešavaju u međusobnim razgovorima Beograda i Zagreba i ukazali na veliki broj prepreka koji opterećuju odnose dve zemlje, kao što su pitanja granice na Dunavu, penzija, imovine, kulturnog nasleđa. Oboje se slažu sa ocenom da je normalizacija odnosa dve zemlje dosegla vrhunac u vreme vlada Vojislava Koštunice i Iva Sanadera, a da su oni od tada u stagnaciji ili opadanju.
"Pretpostavljam da će biti još rampi od strane Hrvatske, nema razloga da ih ne bude. Problem je što smo o svim ovim pitanjima govorili i pre 10-12 godina, a ništa nije rešeno, to je ono što brine", ukazao je Cvejić.
Aleksandra Joksimović ukazuje da svaka članica EU ima ucenjivački kapacitet da postavlja uslove pred buduće članice.
"Podsetiću da su i Rumunija i Bugarska postavile pitanje položaja njihovih etničkih manjina u Srbiji pred potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali je EU tada to zaustavila zbog želje da se proces ubrza", navela je.
Cvejić dodaje da i sada postoje mišljenja da je otvaranja poglavlja 23 nagrada Srbiji iako ona nije ispunila kriterijume za to, pogotovo kada je reč o slobodi govora.
Aleksandra Joksimović je ukazala da do sada poglavlje 23 kalendarski i nije trebalo da bude otvoreno, tako da se ne može ni govoriti da je Hrvatsko insistiranje na spornim pitanjima usporilo evrointegracije Srbije. Dodala je da treba odbaciti teorije zavere po kojima iza poteza Hrvatske zapravo stoji želja nekih moćnijih članica EU da se uspori pridruživanje Srbije.
"Pojedini veoma ugledni evropski političari su ocenili da se hrvatskim vetom na kocku stavlja i ugled EU, tako da tu nema dvojbe", navela je, dok je Cvejić ukazao da su potezi Hrvatske u ovom slučaju bili dobrim delom motivisani unutrašnjim razlozima i tamošnjom političkom krizom.
Oni su se saglasili da je EU dopustila Hrvatskoj da se "elegantno izvuče" iz cele situacije tako što je uvrstila njene zahteve u svoju agendu pregovora sa Srbijom, ali značajno izmenjene i uopštene.
Takođe, ukazuju da je Hrvatska gotovo istovremeno dobila opomenu od Saveta Evrope da treba da obrati pažnju na nacionalističku retoriku i govor mržnje.
"Ovde nikako ne treba gledati da li je neko pobednik ili poražen u celoj priči, ali te kritike zvuče ozbiljno i sigurno nisu bez razloga", kazao je Cvejić.
Sagovornici RTV-a kažu da otvaranje poglavlja 23 nosi sa sobom niz velikih izazova za Srbiju, jer se ono tiče stanja u medijima, slobode govora, ljudskim pravima, korupcije...
"Sada će se tražiti merljivi rezultati onoga na šta smo se obavezali. Iskustva zemalja koje su pre nas ušle u EU pokazaju da su pregovori zapravo vreme u kojem se neka zemlja ozbiljno reformiše", kaže Cvejić, dok Aleksandar Joksimović kaže da građani to shvataju, na šta ukazuje podatak iz istraživanja javnog mnjenja da 73 odsto građana kaže da reforme treba da budu sprovodene bez obzira da li ćemo ući u EU ili ne.
Komentarišući ocenu predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska da "avet razlaza kruži Evropom", ona je rekla da je jasno da EU prolazi kroz jednu od svojih najvećih kriza.
"U takvoj situaciji je proširenje nisko na listi prioriteta EU, ali je značajno da se ono nastavi, kao što je bitno i to što Nemačka na tome insistira. A broj problema s kojima se EU suočava je svakako ogroman: tu su "bregzit", krize sa Grčkom, Ukrajinom i Rusijom, migranti, terorizam, jačanje ekstremne desnice", ukazala je.
Cvejić upozorava da bi bilo loše kada bi problema sa kojima se EU suočava u Srbiji bili iskorišćeni kao alibi za odustajanje od evrointegracija.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
