Izvor: RTS, 16.Nov.2014, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljno se koriste sredstva za razvoj sela
Uprava za agrarna plaćanja nije u adekvatnoj dinamici pristupila akreditaciji za korišćenje i kontrolu sredstava iz IPARD fonda Evropske unije, kaže predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Aleksandar Senić. Naglasio je da ova bespovrtana sredstva mogu da podignu standard u ruralnim područjima.
Aleksandar Senić je Tanjugu rekao da će se odbor u narednom periodu "pozabaviti Upravom". Već smo, kaže, dobili i predlog da se održi javno slušanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o tome šta je sve neophodno uraditi da bi se ona što pre akreditovala za kontrolu i korišćenje sredstava iz IPARD fonda za bespovratna sredstva".
Tim sredstvima se, dodao je, podižu kapaciteti srpskih poljoprivrednika i zato je neophodno da ona počnu što pre da se koriste.
Članove odbora sa IPARD 2 (2014-2020) upoznali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Kancelarije za evropske integracije i poručili da je za implementaciju ovog pretpristupnog fonda neophodno povećati broj zaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja koja bi u narednom periodu trebalo da se preseli iz Šapca u Beograd.
Ova uprava, inače, jedan je od osnovnih instrumenata kroz koji se isplaćuju subvencije proizvođačima u celoj Evropskoj uniji, a njeno osnivanje je bilo i uslov da Srbija koristi pretpristupne fondove EU namenjene agraru.
Senić je rekao da postoje dva problema – spora akreditacija za IPARD i spora akreditacija nacionalne laboratorije za bezbednost hrane.
"U oba slučaja dobili smo odgovor da su u pitanju ljudski resursi, odnosno da nema dovoljno zaposlenih... Godinu dana je prošlo od tada i ništa nismo uradili da rešimo to pitanje", rekao je šef odseka za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Dragan Mirković.
Istakao je da je za sprovođenje tog programa neophodno obezbediti potrebnu infrastrukturu te da zaposlenima u Upravi treba pomoć jer ih nema dovoljno.
"Ukoliko se zaposle dodatni ljudi nadamo se da će biti dovoljan broj za implementaciju programa", rekao je Mirković.
Ovim programom, kako je istakao, poljoprivrednici za voće i povrće mogu da dobiju minimalnu subvenciju od 10.000, a maksimalnu od 700.000 evra.
"Za sektor mleka i mesa minimum je 15.000, a maksimum milion evra.
Mirković je istakao i da prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji ima pet hektara, a da 48,1 odsto ima samo dva hektara, kao i da se u našoj zemlji 89 odsto teritorije smatra ruralnim oblastima.
"U tim oblastima živi 58 odsto stanovništva, a svaki peti stanovnik sela je stariji od 65 godina. Stopa nezaposlenosti u ruralnoj oblasti je 20,1 odsto", naglasio je on.
Istakao je i da u Srbiji ima ukupno 631.552 poljoprivrednih gazdinstva, te da je samo jedan odsto onih koji imaju više od 50 hektara zemlje.
Podsetio je i na izveštaj EK o napretku Srbije na putu ka EU i rekao da je ocenjeno da je u poglavlju 11 (poljoprivreda i ruralni razvoj) ostvaren određeni napredak.
"Nema vremena za uvođenje sistemskih stvari"
Ognjen Mirić, nekadašnji zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije, poručio je da Srbija nema puno vremena za uvođenje sistemskih stvari, budući da je akreditacija za IPARD planirana za 2016. godinu, a da se u Srbiji i posle šest godina "priča o istim stvarima".
"Nema podrške u rešavanju sistemskih problema", rekao je on i dodao da se to odnosi na sve vlade od 2008. godine, kao i da postoji veliki problem nezadržavanja kadrova u ministarstvima.
Poslanik SNS-a Dragan Šormaz izrazio je žaljenje što o ovom pretpristupnom programu odbor nije ranije razgovarao sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, navodeći da je bilo očekivano da će Srbija na putu ka EU najveći problem imati sa usaglašavanjem standarda upravo u poljoprivredi.
Poslanica DS-a Gordana Čomić predložila je da se u narednom periodu održi javno slušanje o tome šta sve treba uraditi za akreditovanje za bespovratna sredstava iz IPARD 2 programa.
Ona je rekla i da je nedopustivo to što Kancelarija za evropske integracije nema direktora već dve godine.
Sednica odbora za evropske integracije počela je juče u Topoli, a nakon završene prve tačke dnevnog reda, koja se ticala poglavlja 11 i 12 (poljoprivrede, ruralnog razvoja i bezbednosti hrane), ona je prekinuta i o drugoj tački se danas raspravljalo u Aranđelovcu.
Na njoj je bilo reči o dostupnosti i načinima korišćenja sredstava iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj.
