Izvor: Politika, 05.Mar.2012, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naše pravosuđe na evropskom nišanu

U stavu evropskih zvaničnika navedeno je da će od kvaliteta obrazloženja odluka Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o reizboru sudija i tužilaca zavisiti konačan stav EK o reformi pravosuđa

Ni posle dodele statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU, Evropska komisija nije zadovoljna našom reformom pravosuđa, ali će nastaviti monitoring. Iz Brisela je početkom marta stigla vest da je evropski komesar za proširenje Štefan File ozbiljno zabrinut zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reforme pravosuđa u Srbiji i veoma nezadovoljan nacrtom antikorupcijske strategije.

Sada sledi proces utvrđivanja datuma početka pregovora o pristupanju. U pregovorima će prvi na red doći poglavlja 23 i 24, a to su vladavina prava i borba protiv korupcije. Ukoliko Evropska komisija ne bude zadovoljna razvojem situacije u pravosuđu, moguće je odlaganje utvrđivanja datuma početka pregovora, kao i blokiranje pregovora, upozorili su zvaničnici iz Brisela.

Od Srbije se najpre traži revizija svih odluka Visokog saveta sudstva koje su donete kada ovo telo nije imalo kvorum za odlučivanje. Stav Evropske komisije je da su sve odluke VSS-a za koje nije postojao kvorum nelegalne.

Poslednje odluke o prigovorima neizabranih sudija VSS je održao 8. decembra, a pre toga bile su još dve sednice (24. novembra i 1. decembra), na kojima je odlučivano bez sudije Milimira Lukića, koji je tada podneo ostavku. Na ovim sednicama doneto je ukupno 50 odluka. Šest prigovora je usvojeno, četiri su proglašena „osnovanim”, a svi ostali su odbijeni. 

Kvorum je osporen zbog toga što je na ovim sednicama pravo glasa dato advokatu Dejanu Ćiriću, koji je učestvovao i u opštem izboru sudija krajem 2009. godine. Naime, članovi prvog saziva Visokog saveta sudstva ne mogu odlučivati o prigovorima neizabranih sudija na odluke tog saziva, već samo članovi stalnog sastava VSS, od kojih većina moraju biti sudije kao izborni članovi.

VSS je prošle jeseni za dva meseca ostao bez dva izborna člana iz redova sudija, Milimira Lukića, koji je podneo ostavku, i Blagoja Jakšića, protiv koga se vodi krivični postupak zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja u vreme dok je bio na čelu suda u Kosovskoj Mitrovici. Tako su u Visokom savetu sudstva, kao izborni članovi sa pravom glasa ostale sudije Mirjana Ivić, Sonja Vidanović, Branka Bančević i Aleksandar Stoiljkovski i prof. dr Predrag Dimitrijević, kao predstavnik profesure, ali je i njegovo mesto bilo sporno zbog funkcije dekana Pravnog fakulteta u Nišu.

Za novog člana VSS iz redova apelacionih sudija, umesto Milimira Lukića, prošle nedelje je izabran Miroljub Tomić, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu. Očekuje se da najviše sudsko telo ove nedelje zakaže datum prve sednice na kojoj će odlučivati o preostalim prigovorima neizabranih sudija, kojih ima ukupno 444.

Jedan od zahteva Brisela jeste da vlasti Srbije obezbede predstavnicima Evropske komisije prisustvo na svim narednim sednicama VSS-a na kojima će biti donošene odluke o prigovorima neizabranih sudija. Takođe, insistira se i na pristupu dosijeima sudija i tužilaca koji nisu prošli opšti izbor krajem 2009. godine. Saradnici Štefana Filea kritikovali su i odluke Državnog veća tužilaca, koje je već završilo odlučivanje o prigovorima neizabranih tužilaca i zamenika tužilaca.

U stavu evropskih zvaničnika navedeno je da će od kvaliteta obrazloženja odluka Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o reizboru sudija i tužilaca zavisiti konačan stav EK o reformi pravosuđa. Taj stav, kako se dalje navodi, biće definisan na osnovu monitoringa narednih postupaka, uvida u dosijee i temeljne analize onoga što je do sada učinjeno.

A. Petrović

objavljeno: 06.03.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...