Izvor: Blic, 26.Feb.2013, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše novca usmereno u javni sektor
Ukupni rashodi Bosne i Hercegovine u učešću bruto društvenog proizvoda (BDP) veći su nego u većini drugih zemalja u regiji, ali i zemljama članicama Evropske unije. Evropska komisija upozorava da BiH 50 odsto BDP izdvaja za finansiranje javnog sektora, ali ukazuje i na stalne političke nesuglasice pri usvajanju državnog budžeta, isplate spoljnog duga do raspodele novca po entitetima od indirektnih poreza.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Problem BiH je što ne postoje fiskalni ciljevi, profilisani kao ključni ciljevi ekonomske politike. Međutim, ekonomisti u BiH ističu da fiskalni ciljevi postoje samo u delu ispunjavanja uslova MMF u okviru stend baj aranžmana, a odnose se na smanjenje duga i fiskalnog deficita.
Navode i da je najveći problem kako smanjiti javni sektor u BiH, te postići dogovor o finansiranju državnih institucija što rezultira stalnom kašnjenju donošenja globalnog fiskalnog okvira. U EK ističu da je upravo odgovarajući način kreiranja državnog budžeta jedno od pitanja koje tesno prate proces pridruživanja EU, te bi BiH, kao potencijalni kandidat, trebalo da uzme u obzir reforme javnih finasija u EU.
Pomoć od EU 50 miliona
Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je da je pomoć BiH od 50 miliona evra prva tranša od ukupne makrofinansijske pomoći koja iznosi 100 miliona evra.
- Želimo videti funkcionalne institucije na svim nivoima, brže strukturalne reforme i poboljšanje koordinacije politike. To znači fokusiranje na javni sektor, smanjenje veličine vlada i troškova te poboljšanje poslovne i investicione sredine, kaže File.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Vujo Vukmirica ističe da BiH treba da prati reforme u EU, ali da se akcenat treba staviti na uređenje unutrašnjeg fiskalnog sistema.
- Od unutrašnjeg uređenja zavise svi parametri u razvoju zemlje i reforme treba da se provode paralelno. Što se tiče javnog sektora, u tom delu RS je nekoliko koraka ispred BiH, pogotovo u odnosu na Federaciju koja ima ogromnu administraciju. Sve najavljene reforme u drugom entitetu idu sporo i ne postoji stvarna želja da se provedu - ističe Vukmirica.
On dodaje da je najveći problem BiH kako stvoriti zdravu političku klimu u državi, nego kako uspostaviti fiskalni sistem u odnosu privlačenja stranih investitora. Evropska komisija zahteva od BiH da ima jedinstveni ekonomski prostor, jer sa stanovišta fiskalne politike različiti nivoi poreza, raznih taksi i procedura pokazuju da je u BiH investitorima i privrednicima otežano poslovanje. Navode da bi se BiH mogla susresti sa problemom održivosti penzionih fondova i rešavanju problema servisiranja spoljnog duga.
Ukazuju i da je godinama prisutan spor entiteta o krajnjoj potrošnji, koja služi kao osnov za utvrđivanje koeficijenata za raspodelu indirektnih poreza, koji čine najveći deo finansijskih sredstava.
- Pravilnik o metodologiji obračuna koeficijenata za doznačavanje novca entitetima se ne poštuje. Iste koeficijente godinu dana primenjujemo, jer Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) ne donosi nove, iako bi u toku jedne godine trebali kvartalno da se donose odluke po kojim bi se delile pare između entiteta i Distrikta Brčko – ističe portparol UIO Ratko Kovačević.
Kovačević ističe da su trenutni koeficijenti po kojim se raspoređuje novac FBiH 63,07 odsto, RS 33,38 odsto i Distrikt Brčko 3,55 odsto. U prošloj godini prikupljeno je 5,87 milijardi KM, a poreskim obveznicima vraćeno je 884 miliona KM od povrata PDV-a, tako da su prihodi raspoloživi za raspodelu korisnicima iznosili 4,99 milijardi KM. Za finansiranje institucija BiH raspoređeno je 750 miliona KM, FBiH su raspoređene 2,62 milijarde KM, RS 1,35 milijardi KM i Distriktu Brčko 147 miliona KM.
