Izvor: Politika, 30.Sep.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na učešću SAD insistirali Albanci
Danijel Server: Ako želite Ameriku u završnici, ona mora da bude u pregovorima od samog početka
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – SAD će, uz Evropsku uniju, biti od samog početka predstojećih pregovora Beograda i Prištine o praktičnim pitanjima i to je, kad je o Vašingtonu reč, na neki način iznuđeno, na insistiranje albanske strane koja je za to imala svoje, lako dokučive razloge.
Ovo je stanovište Danijela Servera, potpredsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Američkog instituta za mir, nacionalne institucije koju finansira Kongres, i čija je misija sprečavanje i razrešavanje međunarodnih konflikata.
Zvanično, poseta Hilari Klinton regionu, odnosno Beogradu, i kako je juče na konferenciji za medije sa šeficom EU diplomatije Ketrin Ešton, lično predočila – i Prištini – još nije objavljena, a u Stejt departmentu na naše pitanje o dnevnom redu predstojećih razgovora nisu danas dali odgovor.
Američka diplomatija je veliki i složen mehanizam čiji se točkovi sporo okreću, ali kad su jednom pokrenuti, rezultat je predvidljiv. Posle jučerašnjeg susreta Klintonova–Ešton, nema više dilema da će SAD biti aktivni učesnik u srpsko-albanskom dijalogu, jer kako je to protumačio Danijel Server – „ako želite Ameriku u završnici, onda ona mora da bude u procesu i na početku”.
Po Serverovom mišljenju, EU je rasplitanje srpsko-albanskog čvora povodom Kosova želela da vodi sama, Vašington je možda od svega želeo da „opere ruke”, ali to, sa stanovišta politike i interesa aktera, jednostavno nije bilo moguće – niti bi, smatra ovaj ekspert, bilo dobro iz perspektive i Prištine i Beograda.
Glavni razlog zašto bi Amerika to htela da prepusti Evropljanima je veoma zgusnut dnevni red ovdašnje diplomatije. Šta je na njemu, videlo se iz jučerašnjih razgovora državne sekretarke Klinton ne samo sa Ketrin Ešton, nego i sa ministrom inostranih poslova Nemačke Gvidom Vesterveleom.
Za relativno kratko vreme treba započeti, održati ili privesti kraju nekoliko veoma važnih procesa. Na spisku je, između ostalog, novi strateški koncept NATO, koji bi trebalo da bude usvojen na samitu 19. i 20. novembra. Takođe, visoko na listi prioriteta je i bliskoistočni mirovni proces između Izraela i Palestinaca, u kojem bi Obamina diplomatija želela da postigne nešto sasvim opipljivo.
Tu je zatim i Avganistan, gde za manje od godinu dana, u sve težim okolnostima, treba stvoriti uslove da u julu 2011. počne povlačenje trenutno oko 150.000 američkih i koalicionih vojnika. I najzad – ne obavezno redom koji je naveden – sa evropskim partnerima SAD traže i obnovu diplomatskog procesa koji bi za ishod imao obuzdavanje nuklearnih ambicija Irana.
Problem Kosova u tom kontekstu postaje sasvim relativan, premda ostaje relevantan, što ubedljivo pokazuje lično angažovanje Hilari Klinton i njena predstojeća poseta Beogradu i Prištini, koja bi, prema nezvaničnim informacijama, trebalo da počne 12. oktobra.
Po Danijelu Serveru, početak dijaloga Beograda i Prištine o praktičnim pitanjima kojih je, kaže, mnogo, doneće i jednu novu političku činjenicu: da će na srpskoj strani biti prihvaćena činjenica da su vlasti u Prištini legitimne.
On, međutim, upozorava da će ona najteža odluka – da Srbija prizna suverenitet i integritet Kosova – neizbežno doći na dnevni red, i da će to morati da se dogodi pre ulaska Srbije u EU, za šta je, po njegovom mišljenju, „Srbija tehnički dobro pripremljena, pa postoje šanse da se nadoknadi izgubljeno vreme, ali pre toga moraju da se donesu neke teške političke odluke”.
U praktičnim pregovorima, olakšavajuća okolnost za Servera jeste činjenica da se neki pregovarači veoma dobro poznaju, jer su učestvovali u mnogim dogovorima neposredno posle rata, u kojima je posredovao i Američki institut za mir.
M. Mišić
objavljeno: 01.10.2010.
