Izvor: Vesti-online.com, 05.Jul.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na slovo, na slovo, recimo EU
Gledam Dačića i Nikolića na Jelačića placu, slave ulazak Hrvatske u EU. Smeju se, Dačiću lice da ne prepoznaš, stoji pored Tačija, a grimasa rasterećenog čoveka. Vučića nigde, ne pripada mu ta poseta po protokolu, a i što da se platka kada ne mora. Nego se lepo prihvatio hrasta nasred autoputa, urla, preti. Bogami, veličina. Pokupio je sve pozerske fazone Miloševića, Šešelja, Đinđića, Koštunice... >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Voli narod to, tu harizmu. I kada neko viče.
Igor Kozarski
Gledam pre neki dan Tomu na manevrima u maskirnoj uniformi, ćopa ispred stroja, pozdravlja zastavu... Pomislim, možda se maskirao da ga ne privežu za metu. Ma ne, vojska nam je sada plaćenička, vojnici su zbrinuti socijalni slučajevi, a oficiri lakeji svake vlasti.
Gledam vojsku u egipatskim gradovima, ne daju da se zemlja raspadne, a narod zarati, predsednika nešto ne brenuju, a i šta će im kada je već bivši. Drago mi je zbog njih, a sve mi se džigerica steže kada se setim generalskih trbonja u JNA i kako su nas lako dali. A onda se setim Tome u maskirnoj uniformi, pa mi džigerica dođe pod grlo. Lepo mi je rekao doktor da se čuvam.
A i što da se sekiram, pa zar nismo lepo istrgovali. Eto, kaže Vučić, za budućnost naše dece. Pa smo dali ono preostalog jada na Kosovu, baš kako je Ahtisari lepo evropski zamislio. Pa zatvaramo uši, oči i usta, kao ona trojica majmuna, kada treba da pogledamo ka Srpskoj. Ali, tamo žive Bosanci, objasnio nam je Toma.
I dobili smo to "zeleno svetlo", pa datum za koji se ne zna koji je... I šta još? Zaboravio sam... Ah da. Nismo dobili ništa.
Bilo je u Srbiji ljudi pametnih, koji su znali kako se trguje. Eto, setio sam se kada sam bio mali, pa gledao Miću i Aćima u emisiji "Na slovo, na slovo" i teksta Duška Radovića. Toma se tada već bavio grobljem, pa možda nije gledao, a šta su ova dvojica radili ne znam. Ali sve ih nešto zamišljam kako igraju klikere ispred svojih zgrada, dok oko njih bauljaju ćoravi i ćopavi mačići. Jeste, umeju deca da budu zla. Neke to ne napušta do kraja života.
Ali, raspričao sam se. Neka malo Dušku Radoviću, ionako je bio pametniji i bolji trgovac.
Hoćete li da se menjamo?
- Ja bih vama dao nešto staro a vi meni dajte
nešto novo.
- Ne, ja ću vama dati nešto ružno, a vi meni dajte nešto lepo.
- Ne, ja ću vama dati nešto malo, a vi meni dajte nešto veliko.
- Ne, ja ću vama dati nešto pokvareno, a vi meni.
- Ne, hvala!
- Hoćete li ovako? Ja bih vama dao krivo, a vi meni nešto sivo.
- Ne, ja bih vama mogao pokloniti nešto ljuto, a vi meni poklonite nešto žuto.
- Ne mogu. Mogu vam dati nešto belo, a vi meni poklonite celo.
- Ne, ja vam samo mogu dati nešto čitko za nešto pitko. Mogao bih vam dati nešto kratko, a da za to kratko dobijem nešto slatko.
- Kratko za slatko? Ne pada mi na pamet!
- Čekajte. Ako hoćete da se menjamo - mogu vam dati ništa, a vi meni poklonite nešto. Dobro, daću vam parče, a vi meni dajte celo.
- Ne, ne. Mogu vam dati dva zla za jedno dobro. Pazite dobro. Dva zla!
- Ne, to ja ne mogu. Evo dajte mi šest i ja ću vam pokloniti pet.
- Ne, hvala. Ako imate tačku, ja ću vam pokloniti tačku.
- Imam tačku, ali tačku dajem za mačku.
- Dajte mi tačku i značku, a ja ću vam pokloniti mačku.
- Ne tako se ne možemo menjati!
- Vratite se. Najbolje je da promenimo mesta. Tako. Sad smo se menjali. Mesto za mesto.
- Neću da menjam mesta. Vratite mi moje mesto. Tako. Neću mesto za mesto.
- Dobro hoćete li ovako. Da ja vama dam "nemam", i još nešto, a da vi meni date "imam".
- Ne, ja bih vama dao "neću" za "hoću". Ako hoćete?
- Neću.
Pogledaj vesti o: Autoput
Nastavak na Vesti-online.com...
.jpg)
