Izvor: B92, 27.Feb.2020, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Poljska ekonomski da stigne Nemačku?
Varšava -- Privreda Poljske brzo raste. Za desetak godina dostići će prosek EU. A za dvadesetak Nemačku, očekuje Jaroslav Kačinjski.
Nekih osnova za optimizam ima, ipak: da li su to samo rodoljubivi snovi?
Ovog januara nije bilo malo onih u Nemačkoj koji su ostali bez reči na najavu lidera poljske vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog: zemlje centralne i istočne Evrope će već u narednih dvadesetak godina da dostignu zemlje zapadne Evrope.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Na čelu tog ekonomskog uspona bi svakako trebalo da bude njegova zemlja, Poljska. Njena privreda raste velikom brzinom i 2040. će dostići najbogatiju zemlju Evropske unije, Nemačku, očekuje Kačinjski. Ipak, neki ekonomski stručnjaci su po tom pitanju teško sakrivali osmeh na licu: trenutno je BDP Poljske nešto preko 500 milijardi dolara –a Nemačke sedam puta više, oko tri i po biliona dolara, piše Dojče Vele (DW).
Aleksander Lašek, ekonomista iz varšavskog instituta Sivil divelopment forum objašnjava kontekst te izjave poljskog stranačkog lidera: "Do određene mere je ta izjava upućena biračima stranke PiS uoči predsedničkih izbora u Poljskoj koji se održavaju u maju. Cilj da se dosegne prosek EU do 2033. teško je dostižan bez političkih reformi, ali s nešto sreće, ipak se može postići. Ali izjednačiti se s Nemačkom? To nije moguće".
Ipak, 2019. je varšavska "Skul of ekonomiks" objavila studiju prema kojoj će Poljska, ako bude uspela da zadrži stopu ekonomskog rasta koju je imala od 1990. do 2018, zaista sustići Nemačku. Profesorka te ustanove Hana Godlevska-Majkovska ukazuje da je Poljska još 2015. sustigla Grčku kada je reč o BDP po glavi stanovnika, a ove godine će, kaže, sustići i Portugaliju.
Brz rast nakon pristupa EU
Kad je Poljska pre gotovo 16 godina pristupila EU, ona je bila jedna od najsiromašnijih zemalja Unije. Korigovano na kupovnu moć, BDP po glavi stanovnika iznosio je samo 14.800 evra godišnje. Siromašnija bila samo Letonija. Stopa nezaposlenosti bila je 19 procenata, a prosečna mesečna primanja samo oko 510 evra.
Otada je privreda Poljske rasla oko četiri odsto godišnje, više nego tri puta brže od prosečnog rasta članica EU koji je iznosio oko 1,2 odsto. Godine 2004. BDP Poljske bio je samo 44 procenta proseka u EU, a 2018. već 67 odsto.
Savetnička agencija McKinsey hvali uspehe Poljske, ali i podseća da je ona još uvek na 22. mestu od 27 zemalja-članica kad je reč o BDP po glavi stanovnika preračunato prema kupovnoj moći. U Poljskoj je BDP jedva 26.000 evra, dok je prosek u EU više od 35.000 evra.
Drugi ogroman problem je produktivnost: ako se meri sticanje nove vrednosti po radnom satu, u Poljskoj produktivnost raste stopom od četiri odsto godišnje, od 13 evra na sat 2004, na 21 evro 2018. Ali u zemljama na zapadu EU, prosek je negde oko 40 evra na sat. Dakle, ako bi povećala produktivnost, Poljska bi uspela da stigne negde do evropskog proseka – ali bi i tako bila još uvek daleko od Nemačke, piše DW.
Tu je i problem plata u Poljskoj: 2015. je prosečan radni sat na nivou EU iznosio 25 evra, a u Poljskoj samo 8,60. Ona je dakle prema tome jedna od "najjeftinijih" zemalja Unije. Ekonomistkinja Svetske banke Emilija Skrok konstatuje da se plate u Poljskoj samo polako približavaju proseku, iako je uočljiv rast produktivnosti: produktivnost je od 2000. do 2016. porasla za 51 odsto, a plate samo za 33 procenta, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Sustigla Grčku i Portugaliju
Tu je još jedan problem s kojim će se Poljska tek da se suoči – a pritom za to čak ni Zapad nema pravi lek: kod viših plata neće biti rentabilne ne samo pojedine poljske fabrike, već čitave privredne grane. Poljska je u početku, kao jedna od najsiromašnijih zemalja, lako mogla da beleži visok rast, ali što je razvijenija, to će biti teže održati takav tempo.
Isto tako, Poljska je specifičan slučaj i zato što je relativno velika zemlja i ima veliko domaće tržište. S obzirom na to da Varšava i ne pomišlja da se u neko dogledno vreme odrekne nacionalne valute, njeno domaće tržište donekle je uspelo da amortizuje udarce kroz koje je prolazila Evropska unija u vreme krize koja je izbila 2008. Ali da bi se postigao taj "kvantni skok", Poljska bi morala da izađe iz te zaštite i da počne da se meri sa najboljima u Evropskoj uniji.
Aleksander Lašek svemu tome dodaje i da je ekonomski rast Poljske između ostalog i rezultat spoljnih podsticaja. "Za ekonomski rast Poljska može da zahvali rastu drugih zemalja EU koje su svoj vrhunac doživele 2017. Ali kad ponovo bude došlo do zahlađenja, Poljska neće ostati imuna na posledice".
Magazin "Ekonomiks" nedavno je ukazao i na četiri spoljna faktora: sredstva podrške Evropske unije, doznake Poljaka koji žive u inostranstvu, ekonomska snaga neposrednih suseda Poljske i poljskih firmi koje rade na primer u Nemačkoj, i još, podseća list: rast je počeo da se meri od veoma niskog nivoa.
Moguća dva scenarija
I Poljski ekonomski institut (PIE) konstatuje da je Poljska već dobila ili će ubrzo da dobije 164 milijarde evra podsticaja od EU, što je otprilike dvostruko od trenutnog budžeta Poljske. "Za nas je to bilo nešto kao Maršalov plan. Ti prihodi su pomogli u najvećim infrastrukturnim projektima od 2004", kaže Pjotr Arak, direktor Instituta.
On ukazuje da ima sektora u kojima Poljska može više: kozmetička i farmaceutska industrija, čak i avio-saobraćaj. Poljska avio-kompanija LOT je inače novi vlasnik nemačke kompanije Kondor, nekadašnje čarter-firme Lufthanz. A gradi se i ogroman aerodrom kod Varšave.
No McKinsey vidi dva moguća scenarija razvoja do 2030. U prvom modelu, poljska ekonomija raste za oko tri odsto godišnje. Do 2030. bi poljski BDP porastao za oko 190 milijardi evra.
Drugi scenario predviđa ekonomski rast od pet odsto. Za to bi, međutim, tržištu rada bilo potrebno više Poljaka, produktivnost bi trebalo da bude povećana, a investicije bi morale znatno da porastu. Samo tako bi poljska privreda do 2030. mogla da poraste na oko 900 milijardi evra.
Oba scenarija, prema McKinseyu, prate brojni rizici: da ima znatno manje ljudi sposobnih za rad, da EU-subvencije brže prestanu nego što se očekuje ili da ne bude stranih investicija. Osim toga, rast produktivnosti će da opadne ako se ne poboljša obrazovni sistem i ne bude bilo bolje razmene između univerziteta i preduzeća.
.jpg)
