Izvor: B92, 14.Dec.2011, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogu li Karađorđevići da zakoče CG?
Crna Gora će, kad dođe vreme, pregovore o ulasku u Evropsku uniju započeti poglavljima koja se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala i vladavinu prava.
Ali, među "zadacima" EU su i druga pitanja, među njima i restitucija imovine.
Po svemu sudeći, prepreka na putu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ka EU mogao bi da bude i problem imovine porodice Karađorđević, koja traži vraćanje vrednih zgrada i imanja u Miločeru, na Cetinju, Rijeci Crnojevića...
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević o tome je nedavno i konkretno obavestio Savet Evrope, protiveći se pridruživanju Crne Gore EU, zbog, kako kaže, nepoštovanja procesa restitucije.
OD MILOČERA DO CETINJA
Prema podacima Krunskog saveta, ceo miločerski kompleks sa delom ostrva Sveti Stefan bio je uknjižen kao vlasništvo kraljice majke Marije Karađorđević. Izgradnja vile Miločer i osam pratećih objekata finansirana je iz privatne kraljevske kase. Dvorac, adaptiran u hotel Miločer, u međuvremenu je, zajedno sa Svetim Stefanom, ustupljen u 30-godišnji zakup singapurskoj kompaniji Aman rizorts. Karađorđevićima pripadaju i plac na Cetinju sa rodnom kućom kralja Aleksandra i zemljište u ataru Rijeke Crnojevića sa dvorcem Ljeskovac.
"Crna Gora ne poštuje pravne norme u pogledu restitucije privatne svojine. Porodica Karađorđević zabrinuta je i zbog sudbine drugih porodica i institucija koje crnogorske vlasti na sličan način obespravljuju, uključujući i SPC, katoličku crkvu, jevrejsku zajednicu", stoji u pismu koje je princ Aleksandar uputio Briselu.
Karađorđevići upozoravaju i da Crna Gora ne poštuje ni sopstvene zakonske norme, ni preporuke Evropske komisije o ubrzavanju procesa restitucije. Da li je i ovo "upozorenje" uticalo na oklevanje Saveta Evrope da Crnoj Gori odredi datum pregovora za ulazak u EU?
"To pitanje ne mora da bude presudno, ali je izvesno da nepoštovanje propisa o restituciji šteti Crnoj Gori. Reč je o političkoj i nacionalnoj diskriminaciji prema jednoj uglednoj evropskoj dinastiji, i to bez valjanih razloga", kaže Budo Aleksić, funkcioner Nove srpske demokratije.
U vladajućoj DPS, međutim, u ovom slučaju ne vide politički problem, a Miodrag Vuković, funkcioner te stranke, smatra da se Karađorđevići ne mogu uporediti sa Petrovićima koji su nedavno rehabilitovani.
On navodi da "ni Petrovićima nisu vraćeni dvorac kralja Nikole u Nikšiću i još mnogo toga. Kao i svim građanima, i Karađorđevićima će biti vraćena imovina - ako je imaju. Ja sam, međutim, došao do podatka da u katastru nema imovine koja se vodi na njih..."
Sud u Strazburu je poslednja adresa na kojoj će porodica Karađorđević potraživati svoju imovinu u Miločeru, na Cetinju i u Rijeci Crnojevića koja im je nacionalizovana posle Drugog svetskog rata. Činjenica je, međutim, da Vlada Crne Gore opstruiše i odugovlači postupak povraćaja vrednih zgrada i imanja zbog čega su Karađorđevići angažovali tim advokata iz Vašingtona i Brisela, kaže Dušan Babac, član Krunskog veća.
Karađorđevići su 2006, odmah po donošenju Zakona o restituciji u Crnoj Gori podneli objedinjeni zahtev da se naslednicima kralja Aleksandra i kraljice Marije vrati sve što im je pripadalo.
"U proleće 2007, bio je prvi pretres takozvane Budvanske komisije koja je trebalo da odluči o daljoj sudbini imovine porodice Karađorđević. Međutim, na višoj instanci, ova Komisija proglašena je za nenadležnu, pa je 'slučaj' prenet na Komisiju u Baru. Da apsurd bude veći, ta komisija uopšte nije formirana", napominje on.
