Izvor: RTS, 24.Feb.2014, 15:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miščević: Saradnja sa Rusijom u skladu sa EU

Restriktivne mere i trgovina robom dvostruke namene ključne su teme oko kojih će Srbija morati da se angažuje u daljem procesu evrointegracija, rekla je Tanja Miščević. Bilateralna saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom i drugim državama moraće da bude modifikovana u skladu sa spoljnom politikom EU, kaže Miščević.

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom Tanja Miščević je, kao ključne teme u vezi sa kojim će Srbija morati da se angažuje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u daljem procesu evrointegracija, navela pitanja restriktivnih mera i trgovine robom dvostruke namene, koje pregovori o stupanju u članstvo stavljaju u prvi plan.

"To će veoma brzo stvoriti obavezu promene spoljne i bezbednosne politike Srbije. Tu nema znaka pitanja već se mora pratiti ono što se smatra standardom", rekla je Miščević na međunarodnoj konferenciji o problemima srpske spoljne politike i politike bezbednosti i odbrane u procesu evrointegracija.

Prema njenim rečima, restriktivne mere ne potiču samo od EU, već od šireg koncepta obaveza prema članstvu u Ujedinjenim nacijama, poput ispunjavanja međunarodnih pravnih obaveza, kao što je saradnja sa Tribunalom u Hagu, prihvatanje odluka arbitraže u sporu sa susedima...

Druga važna stvar, smatra Miščević, jeste pitanje regionalne i međunarodne saradnje.

Kako je objasnila, bilateralna saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom i drugim državama moraće da bude modifikovana u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije, ali je istakla da zajednica evropskih zemalja nije faktor koji definiše nivo saradnje Srbije sa trećim državama, niti može to da zabrani ili nametne.

Miščević je istakla je da je Evropska komisija uvek imala pozitivno mišljenje o napretku Srbije u poglavlju 31, ali je podsetila da je do početka pregovora postojao problem usklađivanja srpske spoljne politike sa stavovima i akcijama Evropske unije što je, kako je rekla, predstavljalo veoma veliki udar na spoljnu politiku Srbije i njen kredibilitet.

"Ono što vidim kao najvažniji momenat naše spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa otvaranjem pregovora o članstvu jeste, kao i u svim drugim oblastima, potreba strateškog promišljanja. Kao što morate znati kakvu poljoprivredu želite 2020. i 2030. da biste znali kako da se usredsredite na posao koji danas morate da obavite, tako i u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici morate da znate gde želite da budete i kako treba da izgleda", smatra Miščević.

Kao primer nedostatka strategije navela je i razvoj i istraživanje u oblasti vojnog naoružanja i tehnike.

Kako je objasnila, ta oblast čini jedan od velikih potencijala Srbije koji može da ostvari još veći uspeh kroz saradnju sa Evropskom odbrambenom agencijom, ali "kod nas se u industriji i privredi veoma malo zna o tome".

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić rekla je da nakon otpočinjanja pregovora o članstvu sa Evropskom unijom postoji opravdan strah da se tom procesu u srpskoj javnosti pristupi zdravo za gotovo.

Ona je konstatovala da je aktuelna predizborna kampanja u Srbiji potpuno izostavila temu pristupa Srbije Evropskoj uniji, s čim se složila i predsednica Odbora za evrointegracije u Skupštini Srbije Nataša Vučković.

Vučković je rekla da je neodređivanje strategije spoljne politike omogućavalo političarima na vlasti u Srbiji da menjaju spoljnu politiku zemlje u skladu sa sopstvenim potrebama.

Kako je dodala, u ovom trenutku je veoma važno jasnije uokviriti spoljnu politiku Srbije i učiniti je jasnijom i razumljivijom "kako spoljnom partneru u EU, tako i našim građanima".

Prema njenim rečima, i Skupština Srbije mora da učini veći napor kada je reč o razmatranju spoljne politike i kontrole izvršne vlasti u toj oblasti.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova, ambasador Miomir Udovički poručio je da je Srbija zainteresovana da ostvaruje napredak u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, dodavši da u tom procesu postoje pojedina delikatna pitanja poput preplitanja uloga NATO i EU, interoperabilnosti, pitanja budžeta...

On je naglasio i da je potrebno da Srbija proširi svoj doprinos EU kada je reč o civilnim misijama, jer bi joj to, kako je ocenio, dalo još relevantniju poziciju kada je reč o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

Nastavak na RTS...