Izvor: Blic, 12.Dec.2011, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miki Manojlović: Vrtimo se ukrug i tonemo
Novac je naravno bitan, ali kultura nije isključivo pitanje novca - rekao je proslavljeni glumac Miki Manojlović, koji u razgovoru za “Blic” govori o pozorištu, kinematografiji, poziciji kulture danas i ovde, odlikama realnosti…
Razgovor sa čuvenim glumcem Mikijem Manojlovićem rađen je nakon nedavne premijere predstave "Bunar” (R. Smiljanić/E. Savin), koju su realizovali Radionica integracije, na čijem je Manojlović čelu, i Fond „Krug" u okviru programa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "Podrška civilnom društvu”, finansiranom od Evropske unije.
Premijera predstave, čija se radnja odvija u malom bosanskom mestu, a kroz priču o bunaru i vodovodu, odnosno starom i novom, te odnosima u višenacionalnoj porodici, otvara niz aktuelnih pitanja, ispraćena je gromkim aplauzom, a upitan za ovaj produkcijski poduhvat Manojlović kaže: ”Nije Radionica integracije, niti sam ja producent. Ne mogu to tako da nazovem. Tamara (T. Vučković, supruga M. Manojlovića i čelnica Fonda "Krug”, prim. n.) je našla komad, a potom za ovu dobru predstavu odgovornost pripada Egonu i ostalim ljudima iz ekipe.
Vaš utisak? Odnos prema komadu, predstavi?
- Više stvari mi je bilo vrlo zanimljivo čim sam pročitao komad. Zadah palanke, majčinska ljubav, koja može biti strašno patološka, ubistvena, a što je neka vrsta tabu teme, mržnja prema nekom ko je druge vere, ili nacije" Mada, pitanje je da li vere u pravom smislu reči uopšte više ima ili se njome samo manipuliše. Mislim da je odličan projekat, ali to ništa ne bi moglo bez producenta EU. Sa našim sekretarijatom za kulturu ne bi moglo"
Kako? Zašto?
- Morao bih da smislim neku novu godinu il nešto tako da bih dobio njihovu podršku" (smeh). Tu bi verovatno pronašli neki interes i razlog da podrže"
Skoncentrisaćemo se, pa, ko zna možda i smislimo. No, u dogledno vreme imaćemo zadovoljstvo da vas gledamo na sceni Zvezdara teatra, gde ste uz Danicu Maksimović, Branimira Brstinu, Milicu Mihajlović počeli probe novog komada Duška Kovačevića?
- Duško je napisao odličan komad; "Kumovi”. Kad je o predstavi reč, još smo, zapravo, u fazama traganja"
Ko je i kakav je vaš junak?
- Čovek danas i ovde, a to za početak znači - bez posla. Neću da vam prepričavam. Kad govorimo o pozorištu, naša institucionalna pozorišta su toliko skrhana nebrigom, ozbiljnom nebrigom osnivača, odnosno gradske vlade i Gradskog sekretarijata za kulturu u poslednjih četiri, pet godina. Mastiljarski odnos prema jednoj oblasti u kojoj moraju da se znaju vrednosti, kriterijumi, nivoi, razlike" Ali to ne može da radi i uradi neko ko za to nema potrebne kvalitete, a uz put ga i ne interesuje. Može da uradi neko ko zna i razume stvari.
Proletos ste snimali film u Španiji, kao što znamo radili ste i u kinematografijama drugih zemalja, poredite li to sa radom na filmu ovde?
- To je široka tema o kojoj smo razgovarali više puta" Ako je kinematografija potrebna, onda to treba da bude prepoznato. Vidite, i pozorište i film i kultura uopšte nisu isključivo pitanje novca. On je, naravno, jako bitan, ali nije najbitniji. Najbitnije je da ljudi koji imaju ideje, moć sagledavanja, formiranja mogućih poduhvata, daju svoj doprinos. Kada je pravljenje filma u pitanju, razlika je velika između Srbije i drugih zemalja u kojima sam radio. Zakon o kinematografiji"
Obavešteni kažu da je upravo stigao do skupštinske procedure.
- To je zaista dobra novost. Pozdravljam.
Ključna odrednica naše kulture danas?
- Ima toliko talentovanih umetnika u raznim oblastima, a ima i toliko ozbiljno ružnih stvari. Višeslojno... Ono što je sigurno - nedostaju nam pravi ljudi na pravim mestima. Mislim na one koji odlučuju. Duboki su koreni. Posle Drugog svetskog rata srušeno je ono što je prethodno postojalo, a vrednosti koje su stvorene očigledno nisu bile dovoljne da izdrže iskušenja koja su došla, a koja su zapravo činjenica stanja duha, politike, bivše Jugoslavije, Srbije, spoljnih okolnosti" Sad smo opet u situaciji da su generacije potrošene, prethodne vrednosti srušene, nove nisu uspostavljene. Velika je odgovornost na ljudima koji su '45. stvarali tzv. novi svet, kao i na onima koji su preuzeli kormilo 2000, na svima koji su se ulagivali ovim ili onim sistemima" Ubistvo premijera Đinđića je činjenica za koju još nismo ni sagledali koliko je strašna i koliko nas je unazadila. Posle njega dolazi sve što dolazi. I tako se mi sad vrtimo u mulju i začaranom krugu, tonemo.
Šta biste u našim (ne)prilikama posavetovali sinu?
- I ne razmišljam da ga savetujem jer ne mogu da sagledam kako bi ga posavetovao u ovom trenutku. Savetovao sam Čarnu. Naravno, kao i svaki roditelj sa neizvesnim ishodom (smeh).
Njen film "Milena” praćen je pohvalama...
- Ne govorim u tom smislu, mislim na odnos roditelj-dete. Čarna sada čeka bebu. Biće to veliki događaj u porodici.
Kog su žanra naši životi?
- Nepostoji. Neka bljutava bulevarska tragikomedija.
Šta reći detetu
Šta čovek danas da savetuje detetu?
Ni Tamara ni ja ne savetujemo sina, gledamo da mu stvorimo radne navike ako je moguće, da smanjimo osetljivost na nasilje koje vidimo eto, u trećem ratzredu osnovne škole trpi od drugih" Važno je obrazovanje, važne su neke vrednosne, moralne norme, ali one se ne prenose savetovanjem nego načinom življenja. Možda su to danas prevaziđene kategorije. Možda ali ja ne znam, ne mogu da sagledam ni život ni realnost bez toga. Ipak postoje ustanovljene ljudske vrednosti bez kojih ne može da bude ni napretka u društvu, ni zadovoljnog, ispunjenog pojedinca.
